Sindrom nemirnih nogu (u literature opisivan i kao „Restless legs syndrome“ - RLS) se ponekad naziva Villis-Ekbomovom bolešću prema lekarima koji su ga prvi opisali. To je stanje u kojem imate potrebu da pomerite noge. Ovo je obično uzrokovano neprijatnim osećajem u nogama.
Simptomi sindroma nemirnih nogu
Mnogim ljudima sa RLS-om je teško da opišu osećaj koji im je u nogama. Oko 30 - 50% ljudi opisuje osećanja kao bolna. Većina opisuje: osećaj trnjenja ili peckanja, bol sličan zubobolji, osećaj težine u nogama, nemirne, poskočne ili trzave noge ili jednostavno osećaj neprijatnosti u nogama, osećaj kao da ima kretanja insekata u nogama, a neki ljudi opisuju duboke bolne osećaje u nogama.
Ova neprijatna osećanja izazivaju potrebu za kretanjem. Obično, kada se pojave, javljaju se svakih 10-60 sekundi i tako ljudi postaju prilično uznemireni.
Tipično, simptomi se razvijaju kada se osoba odmara - posebno kada sedi ili leži u krevetu. Oni imaju tendenciju da budu gori ako se oboleli nalazi u skučenom prostoru kao što je bioskopsko sedište. Obično su simptomi gori uveče ili noću. Kod mnogih ljudi se javljaju samo uveče, posebno kada pokušavaju da zaspu. Simptomi takođe mogu otežati spavanje. Ovo može dovesti do lošeg sna i umora sledećeg dana. Obično se nakratko ublažavaju kretanjem, hodanjem, masiranjem ili istezanjem nogu. Međutim, obično se vraćaju ubrzo nakon ponovnog odmora. Obično pogađaju obe noge, a povremeno su pogođene i ruke ili neki drugi deo tela, ali noge su zahvaćene prvo i teže od drugih delova tela.
Šta uzrokuje sindrom nemirnih nogu?
Uzrok u većini slučajeva nije poznat. Ovo se zove primarni ili idiopatski RLS (Idiopatsko sindrom nepoznatog uzroka). Simptomi imaju tendenciju da se polako pogoršavaju tokom godina. Smatra se da uzrok može biti blagi nedostatak ili neravnoteža nekih moždanih hemikalija -neurotransmitera, posebno one koja se zove dopamin. Možda postoji neki genetski faktor, jer primarni RLS postoji u nekim porodicama.
Sekundarni uzroci su kada se RLS razvija kao komplikacija nekih drugih stanja- na primer: trudnoća, nedostatak gvožđa, kao neželjeni efekat nekih lekova ( na primer, javlja se kod nekih ljudi koji uzimaju antidepresive, antipsihotike, beta-blokatore, litijum, prohlorperazin ili metoklopramid), kao simptom nekih drugih stanja (na primer, teške bolesti bubrega, Parkinsonove bolesti, dijabetesa i nedovoljne aktivnosti štitne žlezde).
Ukoliko sumnjate da Vi ili neko u Vašoj okolini ima ovaj sindrom obratite se Vašem lekaru radi ispitivanja i eventualnog lečenja.
Izvor:
https://patient.info/bones-joints-muscles/restless-legs-syndrome-leaflet
