Kroz dug vremenski period gajila se odanost Kineza prema čajevima, koji imaju važno mesto u tradicionalnoj istočnjačkoj medicini. Nameće se pitanje „Da li je to jedan od razloga dugovečnosti ovog naroda?“ Kada bismo mogli da izdvojimo napitak koji se posle vode može konzumirati svaki dan, a ima velike dobrobiti za naše zdravlje, bio bi to zeleni čaj. Pa da počnemo...
Zeleni čaj se pravi sušenjem listova drvenaste biljke Camellia sinensis. Sadrži preko trista poznatih sastojaka, od kojih je najpoznatiji kofein, uz manje količine ostalih ksantinskih alkaloida (teofilin, teobromin, dimetilksantin, ksantin, adenin). Sadrži i B-vitamine i askorbinsku kiselinu, eterično ulje, proteine, hlorofil, organske kiseline, aminokiseline od kojih se izdvaja teanin.
U narodu je odavno poznata činjenica da je zeleni čaj zdrav. Današnja medicina je uspela da dokaže njegovu lekovitost.
Polifenoli predstavljaju važna jedinjenja u zelenom čaju koji imaju antioksidativni potencijal, tj. štite ćelije od oštećenja, bolesti, a ujedno usporavaju proces starenja. Smatra se da je polifenol EGCG (epigalokatehin galat) najznačajnija aktivna komponenta.
Saznanja da ekstrakti zelenog čaja sprečavaju lipidnu peroksidaciju – proces koji je uključen u nastanak raznih patoloških stanja u organizmu, naročito su značajni kada se odnose na usporavanje procesa ateroskleroze. Redovna konzumacija zelenog čaja može sniziti ukupan holesterol sa efektom povećavanja tzv. „dobrog „ holesterola (HDL-a).
Rezultati tzv. Studije sedam zemalja iz 1995. godine koja je objavljena u prestižnom časopisu JAMA, pokazali su, nakon 25 godina praćenja, da je prosečan unos flavonoida obrnuto proporcionalan sa stopom smrtnosti od koronarne bolesti.
Ekstrakt EGCG u određenoj meri inhibira dejstvo enzima koji su uključeni u proces obrade ugljenih hidrata, i na taj način može pomoći u regulaciji nivoa šećera u krvi, te boljoj kontroli dijabetesa.
Od ksantinskih alkaloida izdvaja se teofilin čije dejstvo opuštanja glatkih bronhijalnih mišića ima značajno mesto u kontroli simptoma osoba koje boluju od astme i bronhitisa.
Prema nekim istraživanjima, upotreba napitaka koja u sebi sadrže kofein, može pomoći u regulaciji simptomatologije osoba koje imaju Parkinsonovu bolest. Rezultati novijih istraživanja se još čekaju.
Zbog visokog sadržaja fluoroida, zeleni čaj je dobro koristiti zbog zdravlja zuba, kao preventivno sredstvo nastanka karijersa.
Brojna istraživanja o pozitivnom uticaju zelenog čaja na organizam su se bazirala na efekat zaštite od raznih vrsta karcinoma. Do sada još uvek nije moguće utvrditi da redovna konzumacija zelenog čaja sprečaja pojavu karcinoma, ali je jasno da je incidencija smanjena u zemljama u kojima je ovaj napitak svakodnevno zastupljen, kao što je Japan.
Zeleni čaj je izuzetno popularan u borbi protiv viška kilograma. On smanjuje apetit, podstiče ubrzavanje metabolizma, što dovodi do toga da telo počinje da crpi masti. Zbog visokog sadržaja mineralnih soli podstiče mokrenje, a samim tim i detoksikaciju organizma. Ekstrakti ovog čaja koriste se i u kozmetičkim proizvodima za negu lica i tela.
Ipak bez preterivanja!
Preterana konzumacija se ne preporučuje, jer se mogu javiti neki od simptoma: ubrzan rad srca, povećan krvni pritisak, gorušica, opstipacija, nesanica. S obzirom da doprinosi uklanjanju metala iz organizma i može da da stvori interakciju sa lekovima, nije poželjan kod osoba koje imaju anemiju. Trudnicama se ne preporučuje zbog velikog prisustva kofeina, mogućnosti da se rodi dete sa malom porođajnom težinom, kao i negativnog efekta na iskorišćavanje folne kiseline koja je od neprocenjivog značaja za razvoj nervnog sistema.
Kada se kupuje zeleni čaj, uvek je bolje uzeti ga u granulama odnosno kuglicama. Čaj pakovan u filter kesicama je usitnjen i gubi svoju lekovitost.
Priprema je takođe važna kako bi se iskoristila sva lekovita dejstva i očuvao ukus. Jednu kašičicu čaja potrebno je preliti sa dva decilitra prokuvane vode koja je ohlađena ( nakon vrenja ostaviti vodu da se ohladi neki minut). Nakon tri do maksimalno pet minuta potrebno ga je procediti. Pije se nezaslađen. U zeleni čaj mogu se dodati i druge aromatične biljke poput ruzmarina, nane, žalfije kao i đumbira.
Zeleni čaj je bezbedan i manje štetan od ostalih kofeinskih biljka, ali treba biti umeren u konzumaciji. Preporuka je da se piju 3-4 šolje na dan.
Literatura:
Chacko SM, Thambi PT, Kuttan R, Nishigaki I (2010). Beneficial effects of green tea: A literature review. Chin Med. 2010; 5: 13. Published online 2010 Apr 6. doi: 10.1186/1749-8546-5-13.
Hertog MG, Kromhout D, Aravanis C, Blackburn H, Buzina R, Fidanza F et al (1995). Flavonoid intake and long-term risk of coronary heart disease and cancer in the seven countries study. Arch Intern Med. 1995 Feb 27;155(4):381-6.
Hollman PC, Katan MB (1999). Dietary flavonoids: intake, health effects and bioavailability. Food Chem Toxicol. 1999 Sep-Oct;37(9-10):937-42.
Guo Q, Zhao B, Li M, Shen S, Xin W (1996). Studies on protective mechanisms of four components of green tea polyphenols against lipid peroxidation in synaptosomes. Biochim Biophys Acta. 1996 Dec 13;1304(3):210-22.
Park JH, Bae JH, Im SS, Song DK (2014). Green tea and type 2 diabetes. Integr Med Res. 3(1): 4–10.Published online 2013 Dec 14. doi: 10.1016/j.imr.2013.12.002
Li MJ, Yin YC, Wang J, Jiang YF (2014). Green tea compounds in breast cancer prevention and treatment. World J Clin Oncol. 2014 Aug 10; 5(3): 520–528. Published online 2014 Aug 10. doi: 10.5306/wjco.v5.i3.520
Prediger RD (2010). Effects of caffeine in Parkinson's disease: from neuroprotection to the management of motor and non-motor symptoms. J Alzheimers Dis. 2010;20 Suppl 1:S205-20. doi: 10.3233/JAD-2010-091459.
