You are here

Stres i štitasta žlezda

U današnje vreme kada nam stres svakodnevno „kuca „ na vrata, teško da možemo primetiti koliki je njegov uticaj na naše zdravlje pre nego što se jave simptomi. Jeste li se zapitali nekad koliko „udaraca“ možemo da primimo pre nego što popuste odbrambeni mehanizmi? Šta je prvo na udaru?

Dugotrajan hroničan stres utiče na hormonski sistem hipotalamus-hipofiza-štitno-nadbubrežna osovina, menjajući sintezu i oslobađanje određenih hormona. Možemo reći da je među najosetljivijim žlezdama u organizmu upravo štitasta žlezda. To je najveća endokrina žlezda u ljudskom organizmu. Smeštena je u donjem prednjem delu vrata. Specifičnog je izgleda u obliku leptira. Hormoni koje ona stvara i luči u krvotok (tiroksin-T4, trijodtironin-T3, kalcitonin) direktno utiču na funkcionisanje skoro svake naše ćelije. Utiču na:

- Metabolizam (nivo šećera, sintezu proteina, potrošnju masti, stvaranje toplote, rad srca)

- Reprodukciju (seksualna funkcija oba pola, održavanje trudnoće)

- Emocionalni sklop ličnosti, učenje, pamćenje

Da bi pravilno funkcionisala potrebna joj je odgovarajuća količina hormona stresa- kortizola. Međutim, kada je stres dugotrajan, veća količina cirkulišućeg kortizola utiče na rad štitaste žlezde i njene hormone.

Žlezda po nekom nepisanom pravilu najčešće prvo povećava svoj rad i dovodi do hipertireoidizma kada dolazi i do povećane sinteze hormona, da bi svojim „sagorevanjem“ smanjila rad i prešla u hipotireoidizam.

Koji su to simptomi na koje treba obratiti pažnju kada je reč o poremećaju funkcije štitaste žlezde?

Kako ona utiče na celokupan metabolizam u organizmu, spektar simptoma koji odražavaju poremećaje je brojan. Pa tako mogu da se jave:

- Umor, tromost

- Pospanost

- Oticanje

- Poremećaj telesne mase (gubitak ili dobijanje u težini)

- Suva koža

- Slaba koncentracija

- Depresija

- Netolerancija na hladnoću

- Neplodnost

- Neuredne stolice

Priznaćete, razna stanja mogu dovesti do navedene simptomatologije. Ono što je važno jeste da su funkcionalne promene u početku neprimetne, uz laboratorijski normalan opseg hormona. U kasnijem periodu promene se mogu uočiti ultrazvučnom metodom, nivo hormona još uvek u granicama. Tek kada dođe i do promena u nivou hormona koje se mogu registrovati, simptomi su izraženiji, mada ni tada dosta ljudi ne primeti da postoji problem. To znači da štitasta žlezda može dosta dugo da „trpi“ pre nego što istroši kapacitete i krene da nam „vraća“ za sav stres i brojne druge faktore kojima se izlažemo u našoj svakodnevnici.

Da bismo izbegli situaciju doživotne medikamentne terapije, učinimo ono što je do nas.

Kako da pomognemo radu naše štitaste žlezde?

Prvo i osnovno je kontrola stresa. Ne mogu vam opisati od kolike je ovo važnosti. Da se razumemo, naša stvarnost i životi koje vodimo stres su čvrsto „vezali“ za sebe i jako je teško potisnuti ga. Ono što možemo jeste da se potrudimo da umanjimo njegov uticaj. Nije lako. Ali kada znate da je to najvažniji korak koji nas deli od poremećaja odnosno bolesti, vredi zamisliti se, zar ne?

Uravnotežena ishrana i fizička aktivnost regulišu nivo šećera u krvi i proizvodnju hormona te su takođe važni činioci postizanja balansa. Vitamini i minerali koji igraju važnu ulogu u proizvodnji i održavanju nivoa tireoidnih hormona su: jod, selen, gvožđe, cink, bakar i vitamini A, B, C i E. Umerena fizička aktivnost, bilo da su to samo jednostavne vežbe, hodanje ili vežbe dubokog disanja, značajno pomažu da se suprotstavimo svakodnevnom stresu. Dovoljno sna i odmora pomaže telu da se regeneriše i drugačije sagleda sve aspekte života i izazove sa kojima se suočavamo svakog dana.

Kao što je ranije navedeno, mnoge promene se dešavaju pre svog kliničkog ispoljavanja. Zbog toga redovne godišnje kontrole u vidu provere hormonskog statusa i ultrazvučnog pregleda, treba da budu deo sistematskog plana, kako bismo još u ranoj fazi uočili promene ako se jave.

Kako je jedan profesor rekao „Štitasta žlezda je gospodarica kuće“. Pomozimo onda, da ta kuća ima dobre temelje. Čuvajte svoju štitastu žlezdu i ona će vam biti zahvalna.

 

 

Literatura:

https://www.british-thyroid-association.org/blog/posts/how-moods-and-emotions-can-be-affected-by-your-thyroid

https://www.btf-thyroid.org/coping-with-exercise

 

Foto:Picpedia, Flickr

 

Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede