You are here

SVE ŠTO JE SLATKO TRAJE KRATKO – ISTINA O ZASLAĐIVAČIMA

Na putu do vitke linije većini ljudi je u prvom planu suzbijanje ili bar maksimalno ograničenje unosa šećera. Pošto živimo u svetu industrijski prerađene hrane, šećer je svuda oko nas – i u dijet keksićima, i u „zdravim“ grickalicama, u „skoro“ prirodnim sokovima, energetskim napicima…šećer je “sve i sva“ u svetu industrijski prerađenih namirnica!

Ok, svi smo upoznati sa uticajem prostih ugljenih hidrata na nivo insulina( divljanje istog)…posledičnu osetljivost naših ćelija na insulin( hronična (zlo)upotreba šećera), ali tu su i drugi problemi…da, da, sve ide iz glave

Što više šećera( „slatkog“) jedemo, i što ga redovnije uzimamo, to smo zavisniji od istog! Tu su i uticaji na naše neurotransmitere – uticaj na sekreciju dopamina i serotonina…ipak, sve se svodi na mehanizme nagrade - naš „mozak“ počinje da nas nagrađuje za takav vid ponašanja?! Pomenimo i supresiju leptina( hormon sitosti) – tako da se menja naša percepcija gladi i obrazaca ishrane.

Da, živim i dišem za drogu savremenog sveta – ŠEĆER!

Ali pre dalje priče prisetimo se još jedne epohalne zablude, koja je trebala da zameni šećer – FRUKTOZE!

Fruktozu jedino direktno može da koristi naše jetra( nema brze popune mišićnog glikogena)…bitna stavka je vrlo brz prelaz „viška fruktoze“ u trigliceride( masti)…fruktoza „ne izaziva“ burne skokova insulina, a dovodi i do tzv. „leptinske rezistencije“, tako da važi pravilo – „em smo gladni, em smo masni“. Bitna stavka koju malo ko pominje je i mokraćna kiselina( hm, giht?) koja nastaje u procesu obrade fruktoze u jetri, kao i slobodni radikali, a svi ti faktori doprinose globalnom zapaljenskom procesu u našem telu i oštećenju jetre. Ako se vratimo na „prelaz u trigliceride“, eto problema i sa „masnom jetrom“, dakle, „deo triglicerida“ ostaje u jetri ,a deo putem lipoproteinskih transportnih sistema odlazi u krvotok( „indukcija“ VLDL)…

Na osnovu izloženog mnogi krenu sa nerealnim strahovima od voća i sl., ne plašite se voća i biljnih namirnica koje imaju i dovoljno vlakana, a i pri „umerenoj“ konzumaciji ne dovode do pomenutih problema, plašite se šećera( saharoza = glukoza + fruktoza), visoko-fruktoznog kukuruznog sirupa, tzv. ( HFCS) - dakle, pomenutih izvora fruktoze u većim količinama, jer je naše telo naviklo na visoko-glukozni/ nisko-fruktozni način ishrane! Više fruktoze, više problema!

Dakle, klonite se slatkih zabluda – fruktoze, belog šećera, visoko-fruktoznog sirupa…da, fruktoza je slađa od dekstroze( oko 2 puta), ali slatko ubitačna – novija istraživanja ukazuju na blisku povezanost enormne konzumacije fruktoze i insulinske rezistencije, dislipidemije, i posledično ateroskleroze.

Skrenimo pažnju na pomenuti „pakleni sirup“( HFCS) – sadrži 55% fruktoze, 45% dekstroze…1,5 puta je slađi od „belog“ šećera, a uz to je i jeftniji( slatkiši,sokovi…). Da, na njemu se lako zaradi, ali i teško boluje!

Ok i šta nam preostaju kao alternative…

Hm, možda ŠEĆERNI ALKOHOLI?

Ksilitol, eritritol, maltitol, manitol su najpoznatiji i najkorišćeniji iz ove grupe zaslađivača, imaju manji uticaj na insulin, nema rizika za karijes, „poseduju“ manje kalorija od šećera. Naravno, nisu slatki kao šećer, čak su 30-50 % „manje slađi“ od šećera, što „šećer-zavisnicima“ može biti problem, a i pri povećanoj konzumaciji mogu dovesti do gastrointestinalnog diskomfora( dijereja…).

 

Ajmo malo „real“ sintetike – VEŠTAČKI ZASLAĐIVAČI!

U ovu grupu ubrajamo – aspartam, acesulfam-K, neotam, sukralozu, saharin i dr. Može se slobodno reći da je ovo grupa kontraverznih zaslađivača. Na prvi pogled deluju krajnje benigno, bez kalorija, „solidna slatkoća“, a neke studije su čak pokazale da se njihovom upotrebom postiže i bolja kontrola telesne težine. Ali vremenom se pokazalo da veštački zaslađivači mogu dovesti do karcinoma( mozga, bešike…), kao i nekih neuroloških problema, hm, naravno kod životinja?! A za ljude su „bezopasni“…da li zbog nedostatka dokaza ili vremena za podrobnija istraživanja „na ljudskom modelu“?!

Novija istraživanja, „u povoju“, ukazuju i na mogućnost nastanka problema sa digestivnim traktom, kao i regluacijom nivoa šećera u krvi( glikoregulacija).

 

STEVIA – najbolje rešenje!

Mnogo hvaljena, sa pravom…ne izaziva pikove insulina( „nema glikemički indeks“), „nema kalorija“, čak, doprinosi boljoj osetljivosti na insulin, kao i glikoregulaciji - idealna za dijabetičare. Jedini problem „čudan ukus“( 20 puta slađa od šećera), kao i „aftertaste“- naknadni „gorak“ ukus se pojavljuje samo ukoliko je koncentracija stevije previsoka, dakle, bez preterivanja!

Sve što je slatko traje kratko, predlažem „odivikavanja od šećera“? „Sugar rehab“ za sve zavisnike?! ;)

Galerija: