You are here

Treba li Vas da brine sportsko srce?

Sportsko srce je nešto o čemu se mnogo priča, ali malo zna. Sumarno to je skup strukturnih i funkcionalnih promena koje su u srcu ljudi koji treniraju više od 1 sat većinu dana. Promene su asimptomatske; znaci uključuju bradikardiju, sistolni šum i dodatne tonove srca. EKG često pokazuje abnormalnosti. Dijagnoza je klinička ili ehokardiografska. Nije potrebno lečenje. Srce sportiste je značajno jer se mora razlikovati od ozbiljnih srčanih poremećaja.

Intenzivan, produžen trening izdržljivosti i snage izaziva mnoge fiziološke adaptacije organizma, pa i srca. Treningom volumen krvi i pritisak krvi u levoj komori se povećavaju, povećava se njeno opterećenje, što vremenom povećava mišićnu masu leve komore, debljinu zida i veličinu komore. Pored toga dolazo do smanjenja broja otkucaja srca u minuti. Bradikardija smanjuje potrebu miokarda za kiseonikom; u isto vreme, povećanje ukupnog hemoglobina i zapremine krvi pojačavaju transport kiseonika. Strukturne promene kod žena su obično manje od onih kod muškaraca istog uzrasta, veličine tela i nivoa obuke.

Simptomi i znaci srca sportiste

U većini slučajeva uopšte nema simptoma.

S druge strane znaci postoje i razlikuju se. Mogu uključivati bradikardiju, promene na EKG-u i ultrazvuku srca, šum prilikom auskutacije (slušanja) srca i hiperdinamički karotidni puls. Ovi znaci odražavaju strukturne srčane promene koje su posledica prilagođavanja organizma intenzivnom vežbanju.

Prognoza za srce sportiste

Iako grube strukturne promene liče na one kod nekih srčanih poremećaja, nikakvi neželjeni efekti nisu primećeni. U većini slučajeva, strukturne promene i bradikardija registruju se tokom pauze od treninga. Takođe, većini se vrati normalna struktura i funkcija srca nakon prestanka bavljenja intenzivnim sportom. Međutim kod nekih 20% aktivnih sportista promene ostaju. Ovo se svakako ne smatra patološkim stanjem pa u većini slučajeva nema nikakvog razloga za brigu.

Lečenje atletskog srca

Nije potrebno lečenje, iako će možda biti potrebno 3 meseca dekondicioniranja da bi se pratila regresija (vraćanje u normalnu veličinu) leve komore kao način razlikovanja ovog sindroma od kardiomiopatije. Takvo dekondicioniranje može u velikoj meri da ometa život sportiste i može naići na otpor.

 

Galerija: 
dr Anita Mrdaković
dr medicine