Ženska sportska trijada kao termin uvedena je 1992 god. od strane Američkog koledža sportske medicine i označava sindrom koji obuhvata tri poremećaja: poremećaj ishrane, poremećaj menstrualnog ciklusa (amenoreju) i osteoporozu, koji se najčešće prepliću i međusobno uslovljavaju. Sindrom počinje poremećajem ishrane, koji zbog niskog energetskog unosa utiče na hormonsku osu i prouzrokuje poremećaj ciklusa i hipoestrogenizam, koji je odgovoran za smanjenje gustine kostiju i pojavu osteoporoze.
Iako poslednjih godina u savremenom sportu sportistkinje krupnim koracima idu ka vrhu, usavršavajući svoje veštine, ipak treba imati na umu niz faktora koji će očuvati zdravlje i pomoći u postizanju maksimalnih rezultata. I pored svih preduzetih mera, prevalenca ovog poremećaja u sportskoj populaciji od 1 do 62 %, u zavisnosti od podneblja, što je značajno veliki procenat u pojedinim sredinama.
Ovi poremećaji predstavljaju aktuelan problem kod sportiskinja koje učestvuju u sportovima u kojima je posebno bitna telesna kompozicija, kao štosu gimnastika, umetničko klizanje, ples, trčanje. Faktori koji mogu doprineti samom problem su dodatni pritisak društva, trenera ili roditelja, velika očekivanja, loše samopouzdanje, loše prihvatanje sopstvenog tela…
Poremećaji ishrane
Anorexia nervosa predstavlja poremećaj ishrane koji se karakteriše namernim gubitkom težine zbog straha od gojaznosti i poremećaj u percepciji oblika i veličine sopstvenog tela. Simptomi koji karakterišu ovaj poremećaj su mršav izgled, hroničan umor, vrtoglavica, lomljivi nokti, opadanje kose, gubitak menstruacije, snižena temperatura (stalni osećaj hladnoće), nepravilan rad srca, nizak pritisak, dehidratacija. Uz ovakav profil obično ide prekomerno vežbanje, odbijanje hrane, depresija, povučenost, nesanica. Kao moguće komplikacije javljaju se anemija, problemi sa srcem, plućima i bubrezima, disbalans elektrolita, i smrt u najtežim slučajevima.
Bulimija nervosa se karakteriše ciklusima restrikcije hrane i prejedanjem iza koga sledi period kompenzatornog ponašanja koje uključuje čišćenje, upotrebu laksativa i povraćanje. Sportistkinje sa bulimijom su najčešće normalne težine.
Treću grupu čine nespecifični poremećaji ishrane koji obuhvataju široki spektar poremećaja ishrane koji ne zadovoljavaju kriterijume kliničkih poremećaja .
Mogući uzroci poremećaja ishrane kod sportistkinja:
-
Dijete, restriktivna ishrana sa ciljem smanjenja tel.tež.
-
Kalorijski deficit usled porasta u obimu treninga
-
Raniji početak karijere, pre puberteta. Nagli rast i razvoj može dovesti do nesklada između oblika tela i zahteva određenog sporta.
-
Traumatska iskustva – promena ili gubitak trenera, smrt roditelja, problemi sa okolinom, povreda sportiste
-
Ubeđenje da će smanjenje težine dovesti do poboljšanja fizičke sposobnosti i boljih sportskih rezultata
Poremećaji menstrualnog ciklusa
Oligomenoreja - nepravilni menstrualni ciklusi sa intervalom pojave krvarenja dužim od 36 dana ili 3 do 6 perioda u godini. Može biti primarna i sekundarna. U sportskoj populaciji menstrualni poremećaji su prisutni od 20%-70%, dok se u odrasloj populaciji ovaj procenat kreće između 2 -5%.
Poremećaj koštane gustine - Obično je prisutan kod žena u postmenopauzi. Međutim, brojne studije su od 1984. god. potvrdile malu gustinu kostiju i kod mladih sportistkinja sa amenorejom. Mineralni sastav kostiju može biti toliko smanjen da se stres frakture javljaju i nakon minimalnog opterećenja kostiju.
Tretman ovog poremećaja podrazumeva:
-
Povećanje energetskog unosa
-
Redukcija nivoa treninga za 10 - 20%
-
Povećanje tel.težine za 2 - 3%
-
Dnevni unos Ca od oko 1500mg
-
Eventualna medikacija oralnim kontraceptivima, koji sprečavaju i usporavaju gubitak košt. mase
-
Edukacija sportiskinja, savetovanje sa nutricionistom, individualna psihoterapija, kognitivna grupna terapija.
Američka asocijacija dijetetičara je predložila smernice za prevenciju ženskesportske trijade u publikaciji "Strategije prevencije u sportskom timu" iz 1994. Sledeće tehnike i strategije treba uzeti u obzir pri radu sa svakom sportiskinjiom:
-
Razdvojiti stavove vezane za unos i izbor hrane i stavove vezane za telesnu težinuod osećanja i psiholoških problema.
-
Podučiti sportiskinju o vezi između unosa hrane i zdravlja, kao i o nutritivnim potrebama za optimalno funkcionisanje organizma.
-
Delovati malim promenama, pre nego činiti velike promene u životu sportiskinje.Obeshrabriti je ako pokaže želju da sve promeni odjednom. Male promene će pre biti usvojene i duže će se održati.
-
Objasniti da je nazadovanje normalno i da se može koristiti kao sredstvo zaučenje o tome kako da se reformulišu odgovori na zadatke koji joj se postavljaju.
-
Podučiti sportiskinju tehnikama samopraćenja kao što su dnevnik ishrane i ponašanja kako bi mogla da stekne osećaj kontrole nad svojim tretmanom iizborom.
-
Koristiti protokole mase i unosa hrane, ali izbegavati korišćenje ove tehnike akosportiskinja postane suviše obuzeta time ili ako mislite da to može postati kontraproduktivno.
-
Polako povećavati ili smanjivati telesnu masu sportiskinje kako bi sprečili daoseća gubitak kontrole što bi potencijalno uzrokovalo povlačenje sa terapije.
-
Podučiti sportiskinju kako da održi zdravu težinu. Podsticati redovno vreme za obroke, raznovrsnost i umerenost pri unosu hrane kao i postepeno ponovnouvođenje izbačene hrane.
-
Proceniti i primeniti poseban pristup sa svakom osobom pojedinačno i ukoliko je potrebno promenite pristup tokom tretmana.
-
Težiti da se svaka sportiskinja oseća prijatno i tokom obroka u društvu i tamo gde nema potpunu kontrolu.
Treba naglasiti da je u prevenciji potreban multidisciplinarni pristup, tim sastavljen od psihologa, nutricioniste, lekara i trenera kako bi se problem rešio i sprečile eventualne, ozbiljne posledice.
Literatura korišćena u izradi teksta:
1: American Psychiatric Association. Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders. Washington, DC:
American Phychiatric Association; 1994
2: Nattiv A, Loucks AB, Manore MM, Sanborn CF, Sundgot-Borgen J, Warren MP; American College of Sports Medicine. American College of Sports Medicine position stand. The female athlete triad. Med Sci Sports Exerc. 2007 Oct;39(10):1867-82.
3: Javed A, Tebben PJ, Fischer PR, Lteif AN. Female athlete triad and its components: toward improved screening and management. Mayo Clin Proc. 2013 Sep;88(9):996-1009.
4: Thein-Nissenbaum J. Long term consequences of the female athlete triad. Maturitas. 2013 Jun;75(2):107-12.
