Metod ponavljanih naprezanja koristi se za razvoj maksimalne snage na račun mišićne komponente snage (hipertrofija mišića). Ovaj metod koriste u velikoj meri sportisti, takmičari u bodybuildingu i rekreativci. Upotrebljava se veći broj vežbi usmerenih na razvoj velikih i malih mišićnih grupa, mišića ili delova mišića. Koristi se umereno veliko ili veliko opterećenje, 70-85%, od maksimalnog, (6-12 ponavljanja). Podizanje umereno velikog opterećenja po fiziološkom mehanizmu razlikuje se od podizanja maksimalnog tereta. Sa nastupanjem zamora međutim, poslednja ponavljanja serije sa umereno velikim opterećenjem u velikoj meri liče na podizanje maksimalnog tereta: u rad se uključuje najveći mogući broj motornih jedinica koje rade sinhrono i pri tom je frekvencija impulsa koja stiže u mišćce maksimalna. Iz tog razloga podizanje umereno velikog i velikog tereta do jasno izraženog zamora - "do otkaza" (rad do tačke kad nije moguće više ni jednom podići teret) ima efekat za razvoj snage.
Veći obim rada kod metoda ponovljenih naprezanja ( u odnosu na metod maksimalnih naprezanja), izaziva veće promene u metabolizmu mišića, što omogućava funkcionalnu hipertrofiju mišića (povećanje fiziološkog poprečnog preseka), uz istovremeno povećanje snage. Prednost metoda ponovljenih naprezanja su: olakšana kontrola tehnike, smanjena mogućnost povređivanja, snaga se duže zadržava kada je uzrok njenom povećanju hipertrofija mišića.
Do hipertrofije dolazi na sledeći način : Proces razlaganja (katabolizam) i sinteze (anabolizam) belančevina je jedan od osnovnih bioloških procesa. Prilikom intenzivnog mišićnog rada dolazi do konkurencije za ATP: potreban je za funkcionalnu delatnost - mehanički rad, li i za metabolizam belančevina. Energija za intenzivan mišićni rad se obezbeđuje iz anaerobnih izvora (dolazi do nagomilavanja laktata u krvi), ali istovremeno se ubrzava i razgradnja belančevina (jer nema dovoljno ATP za sintezu). U periodu oporavka (ako se ishranom unese dovoljno proteina) dolazi do povećanja sinteze kontraktilnih proteina u mišićima koji su radili, belančevine se resintetišu do nivoa koji premašuje nivo pre rada (superkompenzacija) - mišićna masa se povećava.
