U današnjem tekstu nastavljamo sa predstavljanjem naših MMA boraca. Kako vreme odmiče, svedoci smo sve većeg broja MMA boraca i njihovog napretka, kako na domaćoj tako i na inostranoj sceni. Davor Vidović je jedan od najperspektivnijih, i trenutno, jedan od najaktivnijih boraca, čije vreme tek dolazi. Davor je već poznat u svetu MMA-a, i iza sebe ima ozbiljne borbe koje su ga svrstale u fajtera koji nema nameru da odustane i zastane u ovoj priči. U sledećim redovima saznajte nešto više o Paksu, koji svoju inteligenciju i umnu pokretljivost prenosi sa MMA arene na papir, i definitivno ima šta da kaže, i pokaže.
Da krenemo. . .
1. Kada i gde si počeo da treniraš?
Koliko me sećanje služi, mislim da sam bio drugi ili treći razred osnovne škole. To beše vreme američkih filmova o nindžama, naravno, ja kao i svi moji drugari smo se upisali u obližnji karate klub, koji je predvodio sen sei Mile Kutić. Tog čoveka i dan - danas poštujem jer je bio, prvenstveno, čovek, pa onda sve ostalo.
2. Koji je razlog što si počeo sa borilačkim veštinama?
Uglavnom, trenirao sam karate do, nekog, 8 razreda ili prvog srednje, i videh film Roki1, i sve što se tiče moje nindža karijere je palo u vodu. Čvrsto sam rešio da budem pesničar – s osmehom dodaje Paks, i nastavlja. Što znaci, da je za moju sportsku karijeru najviše zaslužna američka trećerazredna, filmska industrija. :-)
3. Kada i zašto ulaziš u MMA vode?
Posle dosta godina boksovanja, prva bokserska liga propada. . . Krećem da lutam i tražim sebe u drugim borilačkim sportovima, kao što su kik boks, savate boks, i sve je to trajalo dok nisam spoznao tajne brazilske džiu džice. Nekako mi je BJJ bila najpribližnija MMA sportu. A u MMA sam ušao zbog apetita za više, za bolje, za još jače i jos luđe iskušenje u ringu. Zvuči ludo, ali tako je bilo.
4. Koje su, po tebi, prednosti MMA nad ostalim sportovima?
Prednosti MMA nad ostalim borilačkim sportovima je to što je kompletan sport. Imate borbu u "stend ap-u" gde se praktikuje boks, kik boks, zatim klinč gde dolazi do izrazaja rvanje, džudo, BJJ i parterne završnice iz džuda, BJJ, samba, itd. . .
Uz dužno poštovanje svakoj pojedinačnoj borilačkoj veštini, po meni, MMA je najkompletniji borilački sport današnjice.
5. Da li te je MMA usmerio u pravcu u kojem si želeo da ideš, ili te je "okrenuo"na neku drugu stranu?
Iskreno jeste. Sam sport kao sport poboljšava društveno - socijalnu svest kod ljudi, mene je MMA faktički sklonio sa ulice. Naravno mogu samo da se zahvalim ljudima koji su prepoznali potencijal i kvalitet u meni, bez njih ne bih uspeo da budem ovo sto jesam danas.
6. Tvoj prvi MMA meč, i iskustva koja nosiš iz njega?
To beše 2008. godine u Valjevu. Radio sam meč protiv momka koji je bio bar 10 kg teži od mene, s tim da nisam imao apsolutno nikakvo znanje u parternim tehnikama, oslanjao sam se samo na boks. Uleteli smo odmah u razmenu udaraca, prošao je desni direkt u vrh njegove brade, i pao je klasičnim nakautom. Iskustvo i pouka iz tog meča je bila, "Hvala Bogu pa se završi ovako, mislim da bi me momak „zgužvao kao konzervu!". :)
7. Da li duguješ nekome zahvalnost što se baviš ovim sportom ili je zasluga samo tvoja?
Naravno da dugujem zahvalnost mnogima! Prvenstveno Bogu na zdravlju koje me prati pored bezbroj povreda. Posle toga na mojoj tvrdoglavosti i upornosti da ne odustajem od zamišljenog cilja, posle toga mnogima koji su imali živaca da me trpe, uče i guraju u celoj ovoj priči. I posebnu zahvalnost dugujem ljudima koji su mi obezbedili dobre uslove za trening i koji me guraju i dan danas a to su Mića Odžić i Miša Baculov.
8. Koliki ti je trenutni skor?
Malo sam uprskao skor u zadnjih tri borbe 5 pobeda i 3 poraza.
5-3-0
9. Koliko puta treniraš dnevno, tj. nedeljno?
Kad je pripremni period za borbu, 2 puta dnevno, 6 dana u nedelji. Mada, kad se uzme u obzir da mi je trener za "stend ap" Zoki Sidosi i Miša, bilo bi dovoljno i jednom da treniram s obzirom na jačinu treninga. Ali šta mi drugo preostaje sem da slušam starije i pametnije od sebe.
10. Koja ti je omiljena stend ap, a koja parterna tehnika?
Stend ap mi je omiljeni ruski ili sigoki sving, koga god sam pogodio njime seo je na zadnjicu, u parteru nožni trijangl, nekako mi lepo leži i „pakujem“ ga jako dobro i brzo.
11. Omiljeni MMA borac?
Od domacih Miodrag Petkovic – Pele, a od stranih B. J. Penn.
12. Da li imaš želju da budeš deo UFC karavana?
Naravno da želim, odgovorno tvrdim da je većini boraca upravo to krajnji cilj i vrh uspona u MMA sportu. Bilo bi jako lepo zarađivati pristojne pare od borbi i sponzora, a ne boriti se za neku siću.
13. Šta si radio pre ovoga, i čime bi se bavio da nisi MMA borac?
Pre ovoga sam radio u dosta klubova obezbeđenje, međutim i to je „tutu-rutu“ posao, i naravno boksovao sam dok se to isplatilo. A sta bi radio. . . Iskreno ne znam, mnogo me stvari privlači, prilagođavam se jako brzo, ko zna gde bi me to odvelo i šta bih radio, ali s obzirom na današnju situaciju najverovatnije bih radio najisplatljiviju stvar, od koje se može živeti pa makar to bili i građevinski radovi.
14. dakle nadimak Paks? Da li to ima veze sa Latinskim značenjem - mir?
Za nadimak mogu samo da se zahvalim društvu sa kojim sam se tad družio, a iskreno ne znam zašto su mi dali taj nadimak. Sve u svemu, neko je jedne večeri za bilijarom počeo da me tako zove, drugi se pridružili Paki, Paki i na kraju ostade Paks.
Da, čuo sam da je na latinskom značenje paks - mir, i da li na hebrejskom (nisam siguran) - rat, jeste paradoks, ali u neku ruku i opisuje moj karakter.
15. Da li planiraš da se vratis muzičkoj karijeri, jer znamo da si dobar deo života posvetio njoj? Koliko je muzika, konkretno hardcore, slična ili koliko se dopunjava sa MMA, po tebi?
Muzika je moja prva i jedina ljubav koja me nikad nije izneverila. Vratio bih se odmah sad muzici, ali na žalost danas je sve manje vremena, ekipa sa kojom sam ranije svirao imaju svoje živote, porodice, razišli smo se negde u vremenu i prostoru, opet kažem - na žalost. Mada u planu je nešto, dobio sam poziv od mog velikog prijatelja Djakonareta iz „Muzike Poludelih“ da napravimo nešto zajedno, i unapred se radujem toj saradnji. Dobar deo života?Tu si u pravu - recimo deceniju i po, i baš mi mnogo nedostaju te svirke i sam taj osećaj kad se popneš na binu. Konkretno hardcore nije samo muzika, to je u bukvalnom prevodu život, kao što smatram HC mojim načinom života, isto tako smatram i MMA.
Zaključak, HC je borba sa životom i za život, MMA isto to, tako da po meni jedno bez drugog nikako ne ide.
16. Poruka tvojim fanovima...
Moji najveći fanovi su moja porodica i prijatelji. Njima prvenstveno želim zdravlja i sreće, a poručujem im da cu se truditi kao što se uvek trudim da budem čovek, pa onda brat, drug i sve ostalo. A mlađim naraštajima poručujem da imaju cilj u zivotu, da veruju čvrsto u sebe, bez obzira na trenutnu situaciju. Sve je moguće, svaki san može da se ostvari samo treba čvrsto želeti i boriti se ka ostvarenju istog. . . To najbolje znam po sebi.
