Kažu, nije lako biti uporan i vredan i svakodnevno brinuti o sopstvenom izgledu ni kada imate dvadesetpet godina, a, kamo li, preko pedeseta. Naš sagovornik Boris Petrov, u bodibilding svetu poznat kao Kapetan, otkriva nam svoje motive da se i posle 50. godine takmiči, i da, i dalje vodi brigu o ishrani, redovnom treningu i suplementaciji.
Takmičarsku karijeru otpočeli ste '94. godine i na domaćoj sceni napravili rezultate koji su svakako vredni pomena. Koji su to rezultati bili?
Bio sam 3 puta prvak Vojvodine u IFBB-u, treći na državnom prvenstvu tadašnje Jugoslavije, a kasnije, kada sam postao veteran (preko 50.god.) dva puta sam bio državni šampion u NABBA federaciji.
Odlučili ste da pokažete svoju formu na prvenstvu države (NABBA federacija) održanom u Pančevu 16.10.2011., kao i na Svetskom prvenstvu u Kopru održanom krajem oktobra u Kopru (Slovenija)? Odakle motivacija za to i koja ste mesta osvojili na pomenutim takmičenjima?
Svaki čovek želi da izgleda lepo, bilo u kom dobu života da je, samo neki imaju volje da tu želju sprovedu u delo, a neki ne. Ja sam u onoj grupi koja ima i volju i želju, te mi ne predstavlja problem da vežbam više sati dnevno, naprotiv. imam to zadovoljstvo da sam uspeo da spojim lepo i korisno, pa u svojoj teretani “Olimp” u Novom Sadu svakodnevno vežbam za sebe i pomažem mlađim naraštajima da dostignu svoj cilj, bilo da je rekreativnog tipa, bilo profesionalnog.
Na takmičenju u Pančevu bio sam 2. Na žalost, pogrešno sam odabrao boju, te me je jačina reflektora, rečeno našim, bilderskim, žargonom “ispeglala i izbelela”.
U Kopru sam ostvario cilj koji sam sebi zadao i popeo se na pobedničko postolje – osvojio sam bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu i neizmerno sam srećan zbog toga!
Znamo da je bez pravilne ishrane napredak u ovom sportu gotovo nemoguć. Šta je o čemu Vi vodite najviše računa kada je ishrana u pitanju?
Već dugi niz godina izuzetno pazim na ishranu, a kako ishrana jednog bodibildera zahteva dosta vremena, svoje obroke pravim sam, jer ne želim svoju suprugu, s kojom sam 32 godine u braku, da opterećujem time i da joj namećem tu obavezu, koja je, gotovo, celodnevna, jer mi, bodibilderi, jedemo na svakih nekoliko sati. Najbitnije mi je da jedem kvalitetno meso, pa tako svoju ishranu baziram na belom mesu, ribi (skuša, oslić), govedini i konjskom mesu. Međutim, iako je jako kvalitetno, konjsko meso je prilično nepristupačno i skupo. Na žalost ,sve konjske mesare koje su do pre nekoliko godina postojale u Novom Sadu su zatvorene.
Čak i kada nije sezona, ne dozvoljavam sebi taj “luksuz” da jedem svašta, pa tako npr.masno ne jedem nikad. Takođe, porocima kao šo su cigarete i alkohol se nikada nisam priklonio, jer smatram da zdravog života uz to nema.
Koji su dodaci ishrani za Vas neizostavni?
Mnogo pažnje posvečujem mišićnom oporavku, pa stoga u svoju suplementaciju uvrstim aminokiselinske komplekse, kao i aminokiseline razgranatog lanca - BCAA, i uslovno esencijalnu aminokiselinu – glutamin. Naravno, neizostavni deo suplementacije svakog bodibildera, a trebalo bi da bude i vežbača uopšte su proteini – prevashodno whey(protein surutke). U zavisnosti od finansija, kupujem koncentrat ili izolat proteina surutke.
Koji su glavni delovi Vašeg treninga?
Moji treninzi se sastoje od rada s tegovima, istezanja i obaveznog kardio programa i to u trajanju od dva sata.
I članove svoje porodice uspeli ste da “zarazite” vežbanjem, i to dve dame...
Moja ćerka ivona je, kako ja volim da kažem, aktivni rekreativac celog života, i sada je u drugoj, novootvorenoj, teretani “Olimp 2” na Limanu 3 u Novom Sadu i operativni trener fitnesa. Međutim, ivona nikada nije imala takmičarske ambicije, za razliku od jedne od najmlađih članica naše porodice – njene ćerke, a moje unuke, Milice. Za sada još nije izlazila na takmičenja, ali vredno i redovno trenira fitnes u dečijem klubu “Fantasy”.
Da li planirate završetak takmičarske karijere i do kada uopšte planirate da vežbate?
Završetak karijere zavisi, najviše, od rezultata, a kako su sada stvari počele da se odvijaju, posle medalje sa svetskog prvenstva, ne verujem da ću se skoro povući sa scene.
Ja sam ovim sportom potpuno “zaražen”, što će najbolje opisati ono što sam rekao najbližima - “Ako mi se nešto desi u teretani, ne pomerajte me odatle!” , mislim da to govori kada ću prestati da vežbam – nikad.
