Pre tridesetak godina AZOT MONOKSID (NO ili azot oksid) je bio poznat kao nusproizvod ljudskog metabolizma, kao jedan od sastojaka smoga i kiselih kiša, ali je na kraju postao jedan od izvora zdravlja i snage? Dramatičan preobražaj?!
Naučni egzorcizam „demonskog gasa” koji se u ljudskom telu „razgradi” za 10 sekundi ?!
NO nije samo gas nego je i slobodni radikal!Slobodni radikali su vrlo reaktivne materije, uzroci oksidativnog oštećanja naših ćelija, uzrok svih zala od karcinoma, kardiovaskularnih bolesti do starenja?! Ali, neki slobodni radikali i nisu tako zli, ako ih naše telo iskoristi na pravi način ?!
NO – slobodni radikal u službi našeg zdravlja...manje poznata osobina slobodnih radikala je da kao deo imunog odgovora pomažu u uništavanju uzročnika bolesti, kao što su neki infektivni uzročnici – npr., bakterije.
Azot-monoksid (NO) je prvi put uspeo da dokaze Joseph Priestley 1772.Otkrio je i kiseonik pa ga smatraju „hemijskim ocem“ kiseonika. Kao što smo već pomenuli azot-monoksidu nisu pridavali na značaju sve do 1987. godine. Tada je otkriveno da je NO značajan agens koji proširuje krvne sudove u našem organizmu.
Endotel je sloj ćelija koji sa unutrašnje strane oblaže sve krvne sudove u ljudskom organizmu. Ćelije endotela proizvode razne supstance koje utiču na glatke mišićne ćelije u zidovima krvnih sudova koje regulišu „tonus” istih. Za nas je svakako najbitniji NO ( azot – monoksid) koji deluje „opuštajuće” na te glatke mišićne ćelije, a samim tim i na bolju prokrvljenost...tj. i na nivou krvnih sudova koji ishranjuju naše „cenjene” mišiće.
Bolji protok krvi = brži dotok hranljivih materija = brže uklanjenje nusprodukata mišićnog rada = bolja mišićna pumpa = brži oporavak i stimulacija za rast mišića
Pored mišića, tj. njihove bolje prokrvljenosti, NO u mozgu aktivno učestvuje u komunikaciji između nervnih ćelija.
- STVARANJE NO
Ljudski organizam proizvodi NO iz amino kiseline L-arginina uz pomoć enzima azot monoksid sinetetaze (NOS), koji postoji u tri oblika: nervni (NOS1),indukovani (NOS2), endotelni NOS (NOS3).
Zavisno od toga gde se odigrava proces nastanka NO-a, delovanje je različito.
NOS1 ima ulogu u prenosu informacija između nervnog sistema i crevnog trakta,odnosno ima ulogu pri regulisanju apetita. Učestvuje i pri postizanju erekcije, a pozitivan učinak ostvaruje i na nivou „aktivnih mišića”.
NOS2 je najvažniji pri zaštiti imunog sistema od infekcija. Taj enzim je „hit man“ našeg imunog sistema, najgori od sva tri enzima jer njegov prekomerni rad izaziva zdravstvene probleme(efekat NO, kao slobodnog radikala).
Azot-monoksid proizveden od NOS3 proširuje krvne sudove(generalizovano na nivou endotela) i tako snižava krvni pritisak, a deluje i antiaterogeno(smanjeno stvaranje masnih plakova na zidvima krvnih sudova)...sa godinam(starenjem), produkcija NO na nivou endotela krvnih sudova drastično opada, čak za 75 % posle 60 godine života!
- Uticaj ishrane na produkciju NO
L-arginin
U istraživanju koje je objavljeno 1998. u Biohemijskom žurnalu, istraživači sa Teksaškog univerziteta pokazali su da je L-arginin neophodan za sintezu NO u telu. Arginin je uslovno esencijalna amino kiselina(esencijalna za decu i sportiste ), prekursor azot oksida. Namirnice bogate L-argininom su jezgrasti plodovi, meso (crveno meso, piletina, ćuretina), riba (poput lososa, tune i skuše) , soja(izoflavonodi soje), žitarice, mahunarke, integralni pirinač, suvo grožđe, čokolada, belance, susam, mlečni proizvodi...
Jezgrasti plodovi su bogati NO, ali i raznim drugim nutrijentima, uključujuči bakar, vitamine B-grupe, vitamin E.
Najviše arginina ima u orasima, kikirikiju i pistaćima, nešto manje u bademima. Pistaći sadrže najveću količinu arginina od svih jezgrastih plodova, pa se savetuju i kao pomoćno sredstvo u lečenju erektilne disfunkcije.
Nema sumnje da se amino kiselina L-arginin dovodi u vezu sa stvaranjem NO, ali mnoge druge „supstance” takođe imaju uticaja na NOS( NO – sintetaza) ili na njegovu kontrolu.
S obzirom da slobodni radikali izazivaju oštećenje enzima koji pomazu pri nastajanju NO-a, tako se primenom hrane bogate antioksidansima može uspostaviti normalno stvaranje NO. Polifenoli koji se nalaze u crnom vinu i zelenom caju „štite” enzime odgovorne za stvaranje NO.
L- citrulin
Novija istraživanja pokazuju blisku povezanost arginina i citrulina u proizvodnji NO.
Smatra se da je citrulin jači NO-booster u odnosu na arginin, a istovremeno povećava aerobnu izdržljivost, smanjuje skupljanje mlečne kiseline u mišićima i ubrzava oporavak.
Pod uticajem NOS( enzima za proizvodnju NO) se u procesu pretvaranja argnina u citrulin na nivou krvnih sudova oslobađa NO!
Lubenica je bogat izvor amino kiselina – citrulina i arginina za koje je otkriveno da snižavaju krvni pritisak. U 120 g lubenice nalazi se čak 150 miligrama citrulina, u najvećoj količini nalazi se u kori i središnjem delu lubenice.
Naravno, neke namirnice, kao i njihovi sastojci imaju indirektan uticaj na produkciju NO:
- Palmitinska kiselina sprečava stvaranje NO u krvnim sudovima, zato prekomerno konzumiranje može da dovede do problema sa srcem i krvnim sudovima( palmino ulje, dodatak slatkišima, grickalicama i nekim prehrambenim proizvodima sa „crne liste”)
- Sa druge strane stearinska kiselina prisutna u mesu( ima je i u kakao puteru) , ne utiče na stvaranje NO.
- Povrće kao što je brokoli sprečava štetnu aktivnosti NOS-a i deluje protivupalno.
- Folna kiselina je potrebna za aktiviranje NOS-a.
- Kakao znatno povecava stvaranje NO-a, verovatno zahvaljujuci visokom sadrzaju flavonoida.
- Konjugovana linolenska kiselina (CLA) smanjuje aktivnosti NOS-a u krvnim sudovima, ali i sprečava štetno delovanje NOS( NOS2).
- N-acetilcistein (NAC) sprečava preteranu aktivnost štetnog NOS2 i deluje na smanjenje upalnih procesa.
Pomenimo još i ovo...
Testosteron „sam za sebe” aktivira NOS, pojačava stvaranje NO, isto kao i IGF-1 ,aktivna forma hormona rasta.
NO ne deluje direktno na stvaranje hormona rasta ( GH),ali ima ulogu u produkciji „hormona otpuštanja” ( RF) u višim moždanim strukturama koji potpomažu lucenje hormona rasta na nivou hipofize( hipotalamički efekat).
