Prežderavanje (binge eating desorder - BED) je poremećaj ishrane koji se karakteriše epizodama velikog unosa hrane tokom obroka i to u količinama u kojima druge osobe nisu u stanju da pojedu u kraćem vremenskom periodu.
Da bi bio zadovoljen kriterijum za postavljanje dijagnoze potrebno je da se ovakve epizode prežderavanja dešavaju najmanje dva puta nedeljno, a da poremećaj traje najmanje šest meseci. Uz to, bolest mora da značajno utiče na kvalitet života obolelog. Nalazi se još i pod nazivom kompulzivno prežderavanje.
Osobe obolele od BED pored toga što unose ogromne količine hrane tokom obroka, imaju i utisak da nemaju kontrolu nad ovakvim načinom ishrane. Hranu jedu znatno brže nego što je to uobičajeno, često je čak ni ne žvaću već samo gutaju. Hranu uzimaju sve dok ne počnu da osećaju neprijatnu napetost od prepunog želuca (čak i do 2 sata neprekidnog unosa hrane).
Hrana koju uzimaju je uobičajno bogata ugljenim hidratima, šećerom i mastima. Hranu uzimaju iako aktuelno ne osećaju glad.
Zbog ovakvog načina ishrane osećaju neprijatnost i sramotu, te počinju da jedu sami, krijući se, najčešće uveče. Počinju da izbegavaju druženje, socijalna događanja (naročito ona koja su povezana sa uzimanjem hrane), usamljuju se. Tipično je da se tokom samog unosa hrane osećaju prijatno, ali da osećanje tuge, posramljenosti, bespomoćnosti zbog nemogućnosti kontrole nad ishranom dolazi nakon završenog obroka. Dešava se da osoba po ceo dan užina ili ponešto gricka. Ovakve osobe su u najvećem procentu gojazne.
BED spada u možda najčešće poremećaje ishrane. Smatra se da oko 2% opšte populacije boluje od ovog oboljenja. Oko 10-15% osoba koji su umereno gojazne imaju ovaj poremećaj, dok je kod onih sa izraženom gojaznošću učestalost BED znatno veća. Bolest obično počinje tokom nekog stresnog perioda ili, posebno kod tinejdžera, kada su uznemireni, povređeni ili ljuti.
Uzrok nastanka BEDa je višestruk. Mnogi smatraju da se radi o poremećaju na nivou hipotalamusa (dela mozga koji kontroliše brojne funkcije pa i glad.Poremećaj nastaju u kontroli apetita, odnosno u nemogućnosti slanja poruka o sitosti ili gladi. Neki smatraju da je BED posledica vaspitanja odnosno i odnosa prema hrani u najranijem detinjstvu. Posebno se ističu uticaji porodičnih obrazaca konzumacije hrane kada se ona koristi u cilju da se dete umiri ili opusti.
