Da bi pobedio neprijatelja, moraš ga prvo dobro upoznati...Upoznajmo se sa LAKTOZOM, mlečnim šećerom...laktoza je disaharid - sastoji se od dva molekula prostih šećera – monosaharida, tj. galaktoze i glukoze.Na laktozu „otpada” oko 2-8 % čvrste supstance u mleku. Ime potiče od latinske reči za mleko, plus sufiks "-oza" koji označava šećere.
Laktozna intolerancija( intolerancija na laktozu) predstavlja poremećaj varenja koji se karakteriše nemogućnošću varenja laktoze (mlečnog šećera) iz mleka i mlečnih proizvoda usled deficita enzima - laktaze.
LAKTAZA razlaže laktozu na „sastavne elemente“ - glukozu i galaktozu, koji se vrlo brzo apsorbuju kroz tanko crevo i odlaze u krvotok.
Dakle, enzim laktazu proizvode ćelije sluzokože tankog creva.
Postoje razni oblici smanjene aktivnosti laktaze...
Hipolaktazija označava nisku aktivnost laktaze u crevnoj(jejunalnoj) sluzokoži( sluznici).
Termin alaktazija označava potpun nedostatak laktazne aktivnosti.
Termini laktozna malapsorpcija( poremećaj apsorpcije laktoze) i laktozna maldigestija( poremećaj varenja laktoze) označavaju slab kapacitet „razlaganja” i apsorbovanja laktoze i gotovo uvek označavaju hipolaktaziju.
Intolerancija na laktozu predstavlja klinički termin koji podrazumeva tegobe koje se javljaju po unošenju „mlečnog šećera”( simptomi počinju da se javljaju 30 min do 2 sata nakon obroka) , kao što su mučnina, povraćanje, nadimanje, dijareja( proliv), meteorizam( gasovi i nadutost) i kolike( bolovi i grčevi u stomaku).
Sekundarna intolerancija (malapsorpcija) laktoze, odnosno, sekundarni deficit laktaze je prolazni poremećaj, koji nastaje usled oštećenja crevne sluznice i redukcije njene funkcionalne površine...tj. kod nekih virusnih crvenih infekcija(rota virusi, HIV), celijakije(trajni oblik intolerancije glutena), Kronove bolesti ili operacija( resekcije).
Adultna hipolaktazija ili adultna intolerancija laktoze( primarna intolerancija laktoze) označava genetski uslovljeno smanjenje nivoa laktaze na 1/10 normalnih vrednosti, tj. javlja se kao posledica prirodnog starenja i sniženja nivoa enzima laktaze. Normalno se najveće količine enzima proizvode na rođenju kada je mleko primarni izvor hrane, pa se postepeno smanjuje kako hrana postaje raznovrsnija, što moze da dovede do ispoljavanja simptoma intolerancije.
Metabolizam laktoze u tankom crevu ne zavisi samo od aktivnosti laktaze tankog creva, količine unete laktoze, brzine pražnjenja želudca i crevne peristaltike(„pokreti creva”), već i od sposobnosti intestinalne bakterijske mikroflore da ”fermentuje” laktozu, kao i odgovora debelog creva na osmotsko opterećenje( laktoza za sobom vuče vodu) koje pri tom nastaje. Nerazložena laktoza ostaje neapsorbovana u tankom crevu i na nivou debelog creva uzrokuje osmotsku dijareju( proliv).
Dakle, na osnovu svih ovih faktora jasno je da postoje razlike u „jačini” ispoljavanja simptoma ovog pormećaja varenja. Npr. bolju toleranciju laktoze imaju oni “malapsorberi” koji poseduju veću gustinu bakterijske kolonizacije creva „anaerobima”( ne treba im kiseonik) značajnim za fermentaciju laktoze, kao što su Bacterioidi...i probiotici mogu biti korisni u „tretmanu”.
Problem je i kongenitalni nedostatak laktaze( urođeni nedostatak laktaze) kod odojčadi.
Tipičan simptom ovog oboljenja je vodenasti proliv, koji se javlja ubrzo nakon prvog podoja. Gubitak nutrijenata je značajan, tako da novorođenče ne napreduje, razvija se dehidratacija, hipoglikemija i acidoza. Nakon uvođenja „dijete bez laktoze” dijareja prestaje, dete dobija na telesnoj masi, rast i razvoj se normalizuju.
Ko je u riziku od intolerancije na laktozu?
Kako stari, većina ljudi počinje da gubi „znatne količine” enzima laktaze, što čini da se smanji njihova sposobnost da vare proizvode koji sadrže laktozu.
Takođe, laktozna intolerancija je uobičajenija za one sa Kronovom bolešću( autoimuno oboljenje creva).
Bitno je naglasiti da laktozna intolerancija nema štetnih posledica, čak ni za ljude koji boluju od Kronove bolesti – iako može da poveća „neugodnost obolelih”.
Kod nekih ljudi moguće je „podstaći” enzim laktazu – „mehanizam indukcije”; ovo znači da postepenim povećanjem unosa laktoze, čovek može navići svoj organizam da proizvodi veću količinu laktaze( neki oblici hipolaktazije).
Inače, smatra se da savremeni postupci obrade mleka mogu imati uticaja na povećanje alergijskih ispoljavanja vezanih za laktozu...(Laktoza se pasterizacijom pretvara u beta-laktozu koja „brže podiže” šećer u krvi, što rezultira češćim i naglijim skokovima insulina, što pored gojaznosti može biti uvod i u insulinsku rezistenciju i dijabates tipa 2...a tu su i alergijske manifestacije...)
„Testiranje na laktoznu intoleranciju”
Da li je osoba netolerantna na laktozu najjednostavnije se može utvrditi izbegavanjem mlečnih proizvoda kao što su mleko, sir, jogurt i sladoled i praćenjem da li će simptomi nestati.
Ukoliko, nakon nedelju dana neunošenja mlečnih proizvoda, osoba popije čašu mleka i grčevi i dijareja se vrate, velika je verovatnoća da pati od laktozne intolerancije.
Drugi, objektivniji način je da vam „lekar odradi” test disanja. Naime, tokom bakterijskog „razgrađivanja” laktoze u debelom crevu, bakterije „ispuštaju hidrogen” u krvotok, a taj „hidrogen” se može meriti u zadahu.
Lečenje laktozne intolerancije
Trenutno, postoje samo dva načina za lečenje laktozne intolerancije.
Možete u potpunosti izbaciti iz upotrebe mlečne proizvode,tj. ograničiti njihovu upotrebu - koristiti mleko bez laktoze, sojino mleko ili možete uzimati dodatne enzime laktaze u vidu suplemenata koji se prodaju u apotekama (npr. Laktaid). Dodatno, ljudi koji se odreknu mlečnih proizvoda moraju uključiti suplemente vitamina D3, vitamina B2 i kalcijuma u svoju ishranu.
Inače, fermentisani mlečni proizvodi – jogurt i kefir mogu biti dobar izbor kod onih sa „blažom kliničkom slikom”. Bitna stvar je i razlikovanje ALERGIJE NA MLEKO I INTOLERANCIJE NA LAKTOZU!
ALERGIJA NA MLEKO - INTOLERANCIJA NA PROTEINE KRAVLJEG MLEKA je imunološka reakcija na proteine kravljeg mleka i može biti opasna po život( anafilaktički šok), dok intolerancija na laktozu nije tako ozbiljan poremećaj, koji se odgovarajućim dijetetskim režimom može „kontrolisati”.
