Iako se šareno povrće sa razlogom promoviše kao ključ zdrave ishrane, ni bledo povrće, posebno krompir, ne bi trebalo zaboraviti. Prema izveštaju objavljenom u časopisu Advances in Nutrition, Američkog društva za ishranu , krajnje je vreme da se podsetimo na zdravstvene prednosti bledog povrća, koje je potisnuto u stranu usled pojave novih informacija o benefitima šarenog povrća. Izveštaj pod nazivom "Bledo povrće: zaboravljeni izvor hranljivih materija," objavljen u prethodno pomenutom časopisu, navodi prednosti ovog povrća i ukazuje na to da treba inkorporirati u ishranu hranljive materije koje se često previde u korist namirnica koje imaju tamnije, dublje nijanse. Vodeći nutricionisti poznatih univerziteta ističu važnost luka, krompira, pečuraka, karfiola, komorača i drugog bledog povrća.
Krompir predstavlja odličan izvor kalijuma u ishrani. Zapravo, sadrži više kalijuma nego banana, za koju je opšte poznato koliko je bogata ovim mineralom. Kalijum se smatra trećim najvažnijim elektrolitom u organizmu, i kao takav učestvuje u gotovo svim fiziološkim reakcijama, od regulisanja ravnoteže elektrolita do regulacije krvnog pritiska. I pored toga, svega tri procenta Amerikanaca unosi preporučenu dnevnu količinu ovog minerala. Sa druge strane, krompir se često smatra nezdravim, zbog najčešćeg, popularnog načina pripreme ( prženje u dosta ulja ), međutim, kada se priprema na zdrav način ( kuvanjem ), veoma je hranljiv i bogat nutrijentima.
Komorač je dobar izvor vlakana, kalijuma i folne kiseline, što ovo povrće čini gotovo idealnim za kardiovaskularno zdravlje i zdravlje digestivnog sistema. Pozitivna svojstva komorača baziraju se na bogatstvu esencijalnim uljima kojima ovo povrće obiluje. Zbog bogatstva fitoestrogenima, dobar je i za reproduktivno zdravlje žena, a takođe smanjuje tegobe vezane za digestivni trakt (meteorizam, loše varenje, nadimanje, gastritis, dijareju), jer normalizuje crevnu floru.
Luk je dobro poznat, izuzetan izvor antioksidanasa koji su se pokazali korisnim u prevenciji bolesti srca i određenih vrsta karcinoma. Studija objavljena u časopisu European Journal of Epidemiology pokazala je da su žene koje su jele više crni nego beli luk zaista imale smanjeni rizik od raka dojke .
Pečurke su prirodni izvor vitamin D, vitamina čiji se nedostatak vezuje za sve veći broj oboljenja današnjice. U zavisnosti od sorte, 100 grama pečuraka u proseku sadrži od 18 do 26 kilokalorija, što pečurke čini veoma korisnim u borbi protiv gojaznosti u raznim dijetama, a takođe ih uključuje u namirnice koje mogu jesti osobe na posebnom režimu ishrane, kao što su osobe obolele od šećerne bolesti. Šampinjoni ubrzavaju proizvodnju belih krvnih zrnaca, a pored toga, imaju i značajnu količinu kalijuma, fosfora, kalcijuma, gvožđa, magnezijuma i hlora, kao i oko četiri odsto ugljenih hidrata i znatnu količinu biljnih vlakana.
U novije vreme se karfiol, kao i ostalo povrće iz "porodice kupusa", sve više preporučuje i koristi kao super hrana. Karfiol sadrži veliku količinu vitamina C, tako da 100 g svežeg karfiola obezbeđuje gotovo 80% dnevne doze. Ipak, ono što karfiol izdvaja među ostalim povrćem, jeste sadržina aktivnih materija ( glukozinata, tiocijanata i sulforafana) koje deluju preventivno protiv karcinoma, posebno karcinoma dojke. Za dijetalnu ishranu je povoljan zato što se teže vari, pa duže održava sitost. Pored antioksidativnog delovanja, karfiol ima ulogu čistača organizma od štetnih materija nastalih usled loše i nezdrave ishrane i dejstva zagađene sredine i zračenja. Iako još uvek nije dovoljno proučen, već sada desetine studija povezuju karfiol sa dijetama koje su dale značajne rezultate u prevenciji karcinoma, naročito karcinoma bešike, debelog creva, prostate i jajnika, što je dovoljan razlog za uključenje ovog povrća u svakodnevnu ishranu.
Sve više nutricionista predlaže uvođenje šarenog voća i povrća u svakodnevnu ishranu, zbog bogatstva antioksidansima, ali takve preporuke ne postoje za bledo povrće, koje je dosta bogato vlaknima, kalijumom i magnezijumom, mineralima odgovornim za nemerljiv broj hemijskih reakcija u organizmu. Prema dostupnim podacima, Amerikanci ne jedu dovoljno povrća, a nezvanične statistike potvrđuju da je situacija i kod nas gotovo ista, pa promovisanje belog povrća, od kojeg je većina uobičajena i pristupačne našem podneblju, može biti put ka povećanju potrošnje povrća u celini.
Literatura korišćena u izradi teksta
1: Weaver C, Marr ET. White vegetables: a forgotten source of nutrients: Purdue roundtable executive summary. Adv Nutr. 2013 May 1;4(3):318S-26S.
2: Slavin JL. Carbohydrates, dietary fiber, and resistant starch in white vegetables: links to health outcomes. Adv Nutr. 2013 May 1;4(3):351S-5S.
