Način na koji bodibilderi razumeju vezu između testosterona i izgradnje mišića se uopšteno svodi na jednostavno: „Što više, to bolje.“ Ali ova „muževna“ mantra ne oslikava pravo stanje stvari. Kod zdravih muškaraca, proizvodnja testosterona je precizno regulisan proces. Sa starenjem, ili izloženošću različitim hemijskim, fizičkim i metaboličkim traumama, proizvodnja testosterona opada. „Normalan“ nivo testosterona je genetski evoluirao da pruža mentalno i fizičko zdravlje i dobar metabolizam, omogućavajući telu da odgovori na izvore stresa u skladu sa životnim iskustvima drevnih ali i ne tako davnih predaka. Ipak, u poslednjih nekoliko generacija došlo je do dramatičnih promena koje bi trebalo da nas, kao muškarce, navedu da gledamo testosteron iz jasnije perspektive.
Ako muškarca definišemo po tome koliko testosterona prirodno stvara u ogranizmu, savremeni muškarac je manje muževan od ranijih generacija. Za to je odgovoran milion faktora, ali jasno je da su okruženje i životni stil doveli do toga da je sve više muškaraca ispod ili na donjoj granici „normale“. To uzrokuje metabolička stanja koja se dovode u vezu sa narušenim zdravljem i ranom smrtnošću. Zato je terapija zamene testosterona (TRT), iako nevoljno, prihvaćena kao legitiman tretman, mada nije bez rizika kod starijih, kao i osoba sklonih zgrušavanju krvi. Tretman starijih je složeno pitanje, i nije tema ovog članka.
RAĐANJE „HEMIJSKOG“ BODIBILDINGA
Počevši od četrdesetih, pa sve do šezdesetih godina prošlog veka, velike farmaceutske kuće razvile su mnoštvo derivata testosterona (AAS – anabolički androgeni steroidi). Fizički aktivni muškarci su, koristeći ih, zapazili korisne efekte po snagu, vitalnost i mišićavost. To je bilo „rođenje“ hemijski potpomognutog bodibildinga. Pojavilo se novo stanje, koje je privuklo malo pažnje od strane nauke – stanje produžene povišene (suprafiziološke) izloženosti organizma androgenima, uzrokovano zloupotrebom steroida, koje značajno prevazilazi gornju granicu prirodne proizvodnje testosterona.
U ovom i narednom članku, razmatraću samo estre testosterona. Postoji širok raspon injektabilnih, oralnih, kao i steroida koji mogu da se implantiraju po kožu ili mažu u vidu kreme – i svi su korišćeni od strane bildera, sportista i rekreativaca, obično u kombinaciji, što dovodi do različitih efekata u telu, povećavajući teškoće oko predviđanja i procene rizika.
Estri testosterona se, naravno, najviše koriste za povećanja mišićne mase. Najveći broj korisnika nisu ozbiljni sportisti i bodibilderi, već muškarci koji žele da poboljšaju izgled tela i zdravlje. Ne uzimajući u obzir manjinu dobrovoljno izloženu velikom riziku zarad sticanja što više mišića – koju vidimo kod profesionalaca i najzaluđenijih frikova u teretanama – većina nije spremna da prihvati raniju smrt ili oštećenje organizma kao posledicu zloupotrebe AAS. (Izraz „zloupotreba“ koristim da opišem korišćenje AAS koje dovodi do fiziološke ili psihološke štete u organizmu.)
Većina istraživanja zapaža da tipičan korsinik AAS unosi između 200-600 miligrama ekvivalenta testosterona nedeljno. Kliničke doze variraju između konzervativnih 75 miligrama, do 200 miligrama injektabilnog testosteron enantata ili cipionata nedeljno. Određene grupe pacijenata mogu primati veće doze, recimo oni koji rapidno gube mišićnu masu kao posledica infekcije virusom HIV.
PRAG TESTOSTERONA
Negativni efekti manjka testosterona primećeni su na nižem nivou normalnog fiziološkog raspona. Seksualni efekti rešavaju se već pri relativno niskim koncentracijama (250-300 nanograma po decilitru). Metabolički efekti, poput poboljšanja osetljivosti insulina, maksimizuju se na oko 450 ng/dl. Drugi efekti imaju različite pragove, pri čemu do maksimalne koristi može doći tek kroz nekoliko godina. Gubitak masnog tkiva, smanjenje obima struka, kao i dobijanje na mišićnoj masi i gustini kostiju mogu zahtevati koncentracije i do 700 ng/dl (prosečna koncentracija kod zdravog odraslog čoveka; setimo se, „normalan“ opseg je između 350-1000 ng/dl), a za pun efekat takva koncentracija treba da se održava dve ili više godina. Neko bi iz toga zaključio da je testosteron na niskom nivou već ispod 500-700 ng/dl – jer zašto nema pozitivnih efekata po mišiće ispod 700? Nažalost, klinička medicina fokusirana je na seksualni aspekt fuinkcionisanja testosterona, koji se lako rešava pri nižim koncentracijama.
Što koncentracija više pada ispod 500-700 ng/dl, beleži se povećanje negativnih efekata. Na donjoj granici normale, a posebno ispod nje, znatno raste rizik od prevremene smrti. Ovaj „prag testosterona“ otprilike odgovara vrednosti sedam dana nakon injektiranja preporučenog od strane endokrinologa pri TRT kod starijih muškaraca.
Studija koja je ispitivala različite doze po grupama, sve do 600 miligrama estra testosterona nedeljno (što rezultuje koncentracijom testosterona od čak 2300 ng/dl nedelju dana nakon injektiranja), pokazala je da negde između 300 i 600 mg nedeljno dolazi do nuspojava kod starijih muškaraca.
Zanimljivo, „mentalno stanje, raspoloženje i vizuospacijalna kognicija se nisu značajno izmenili“ kod nijedne od ispitivanih grupa. To pominjem zbog ideje o takozvanom „roid rage“ (besu i nasilju kao posledicama viška testosterona, isprovociranim ili ne.) U drugoj kontrolisanoj studiji, u kojoj je tokom deset nedelja korišćeno 600 miligrama testosteron enantata nedeljno na pacijentima praćenim u pogledu mentalnog zdravlja, autori su zaključili: „Suprafiziološke doze testosterona, administrirane na normalnim muškarcima i u kontrolisanom okruženju, ne povećavaju nekontrolisani bes. Nalazi ne isključuju mogućnost da još veće doze više (različitih) steroida mogu provocirati nekontrolisano ponašanje kod onih sa već postojećom psihopatologijom.“
Važno je pomenuti da sva ova istraživanja posmatraju zdrave muškarce, ispitivane kako bi se utvrdilo da li i u kojoj meri podnose administrirani testosteron. Još važnije je imati u vidu da su istraživanja vezana za druge AAS retka i starija, i ne zalaze dalje od štete koju steroidi imaju po jetru ili bubrege.
U sledećem članku, konkretnije ćemo se posvetiti upravo tim opasnostima.
Izvori:
Travison TG, Araujo AB, et al. A population-level decline in serum testosterone levels in American men. Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism 2007;92:196-202.
Shores MM, Smith NL, et al. Testosterone treatment and mortality in men with low testosterone levels. Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism 2012;97:2050-8.
Ramasamy R, Dupree JM, et al. Risks of testosterone therapy in elderly men. F1000Res 2014 Jan 15;3:11(4 pp).
Bhasin S, Woodhouse L, et al. Testosterone doseresponse relationships in healthy young men. American Journal of Physiology-Endocrinology and Metabolism 2001;281:E1172-81.
Bhasin S, Woodhouse L, et al. Older men are as responsive as young men to the anabolic effects of graded doses of testosterone on the skeletal muscle. Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism 2005;90:678-88.
Woodhouse LJ, Gupta N, et al. Dose-dependent effects of testosterone on regional adipose tissue distribution in healthy young men. Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism 2004;89:718- 26.
Storer TW, Woodhouse L, et al. Changes in muscle mass, muscle strength, and power but not physical function are related to testosterone dose in healthy older men. Journal of American Geriatric Society 2008;56:1991-9.
Tricker R, Casaburi R, et al. The effects of supraphysiological doses of testosterone on angry behavior in healthy eugonadal men--a clinical research center study. Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism 1996;81:3754-8.
