You are here

Mišićna tenzija

Smisao treninga i vežbanja se zasniva na kontroli i manipulaciji mišićnom tenzijom. To je, šta god vežbanjem želeli da postignemo i bez obzira na metod koji koristimo – ona konačna, ključna stvar.

Kako god treninzi bili koncipirani, njihov cilj treba da bude stalni razvoj svesti o tome kako upotrebljavamo i gde usmeravamo mišićnu tenziju – i šta možemo učiniti da taj proces bude još potpuniji i efikasniji. Baš kao kod pravljenja skulpture, gde oblikujemo glinu i, gledajući ono dosad načinjeno, prebacujemo pojedine njene segmente sa jednog na drugo mesto i usavršavamo svoju kreaciju.

Pre svega, razumite da tenzija nema nikakve veze sa opterećenjem – ali ima potpunu vezu sa umom. Um upravlja tenzijom. Zamislite da ulazite u sobu. Uključujete prekidač i soba biva osvetljena. Pitanje za vas: da li se uključuje sama sijalica – ili to omogućava električna struja? Jasno je da struja prolazi kroz provodnike, dolazi do vlakana sijalice – i soba je osvetljena.

Tenzija koja struji mišićima je nalik elektricitetu koji protiče žicama.

Često se tokom vežbanja usmeravamo na to koje mišiće koristimo, i šta mišić radi pri određenim pokretima. Ali primarna stvar treba da bude – tenzija.

Jer mišić je poput pomenute sijalice. On je jednostavno tu. Ispružite ruku i raširite dlan – mišići su tu. Sad stisnite šaku u pesnicu – mišići su i dalje tu, isti oni od maločas. Ali tenzija u šaci je drugačija. A ona je u potpunosti vezana za um.

Uz svest o ovoj jednostavnoj distinkciji sve se menja. Svaka vežba postaje efikasnija i oseća se dublje, jer um neprestano obraća pažnju na to kako da bolje koristi i manipuliše tenzijom.

Razmislite i o sledećem:                                                       

Često se podrazumeva kako težina znači otpor koji znači tenziju. Te stvari jesu povezane i utiču jedna na drugu, ali nisu identične. Možete da zamislite koliko vežbača pogrešno smatra kako je težina ključna stvar – da je najvažnije koliko su u stanju da podignu. Stvar je u tome da sto kilograma nije uvek sto kilograma – 100 kilograma na jednoj mašini nije isto što i 100 kilograma na nekoj drugoj, iako je reč o istom iznosu stvarne težine. Nije isto potiskivati sa klupe šipku sa 100 kg ili dve bučice sa po 50 kilograma. Težina nije isto što i otpor.

Još jedan primer: što se dublje spustite u sklek, veće je opterećenje na mišiće. Ili, kad podignete laki bicikl, čini vam se da je zaista lak. Ali uzmite metalnu kuglu iste težine, i reći ćete da je teška. Možete imati 10 kilograma nekog opterećenja a da ne možete da ga podignete. Ili možete isto opterećenje da podignete sa lakoćom – zavisi samo od načina na koji koristite nagibe, uglove i poluge tokom pokreta. Težina opterećenja je identična – otpor koji ona pruža nije.

Tenzija počinje i završava se u umu. Stavite olovku na dlan – ako je ne držite, pašće. Ali možete je držati, i zaista je stisnuti. Iako je otpor olovke isti, upravljate tenzijom iz uma.

Ako koristite 50 kilograma u vežbi i radite je na određeni način, težina, otpor i tenzija su neminovno povezane – ali oslobodite se navike da ih posmatrate kao jednoznačne. Ne podrazumevajte da ćete samim tim što dižete veću kilažu biti jači, ili da ćete uz veći otpor biti jači. Odnos među njima nije 1:1!

Ako stavim tenziju na prvo mesto i usmeravam se na nju, ne dajem ni pet para na to koju težinu koristim. Nije me nimalo briga za opterećenje.

Jedino o čemu vodim računa je tenzija. Gde je? Kolika je? Da li je tamo gde treba da bude? Šta čini tokom vežbe? I, zato što je čitav fokus na tenziji – sve ostalo se menja.

Tehnika vežbe je jedina stvar. Čak i ako se težina i otpor ne menjaju, postoji ogroman prostor za usavršavanje. Jer čitava stvar kod tehnike – koja određuje da li je tehnika dobra ili ne – je kako koristimo i upravljamo tenzijom.

Galerija: 
Momir Iseni
Nutricionizam, fitnes, motivacija