Iza mene je oko 20 dana u Rio Maioru (Portugal) ovih zimskih priprema, nakon što sam za Božić bio u Srbiji. Ostaje mi, još, oko 8 nedelja “to do”!
Nakon tri provedene nedelje u decemberu, kada sam i upoznao svog novog trenera, Serhia Santosa, odradio sva potrebna testiranja i započeo trening za predstojeću sezonu, Rio Maoir, malo mesto na 1 h vožnje od Lisabona, mi je postao kao druga kuća.
Nalazim se u Olimpijskom centru u kome na jednom mestu imam (bukvalno) sve. Veliki stadion, sa još manjih terena, i stazama za trčanje koje su odmah pored centra, bazen je udaljen 250 metara (zatvoreni 50 m i 25 m). Na sve četiri strane sveta od centra se nalaze šumske brdovite staze za trčanje, što mi, praktično, najviše znači, s obzirom na to da obožavam trčanje u šumi po brdovitom terenu.
Staze za bicikl, tačnije, putevi, su odlični, takođe brdoviti, sa malo saobraćaja i što je najbitnije već postojećom kulturom biciklizma, stoga vas vozači poštuju, što nije slučaj u Srbiji.
U centru se nalazi teretana, sa svim laboratorijskim potrebnim sredstvima za testiranje na tredmilu ili stacioniranom biciklu. Tu su spa sa đakuzijem, saunom, turskim kupatiom i kadama za "ice bath", koje praktikujem nakon težih biciklističkih ili trkačkih treninga, radi ubraznog odstranjivanja mlečne kiseline iz mišića, zbog nagle promene temperature i širenja i skupljanja kapilara u nogama, ili u celom telu ukoliko do ramena uđete u vodu koja je hladnija od 10 C stepeni :).
Fizioterapetuski centar sa maserom je takođe u centru u kojem spavam i jedem. Tako svi ovi uslovi, itekako, podižu nivo kvaliteta treninga, a pre svega oporavka.
Svakako, najbitnija stvar je trener, a Serhio, sa svojim dosadašnjim rezultatima sa svojim triatloncima i triatlonkama (10 godina nacionalni selektor i trener Portugalske triatlon reprezentacije), svkako predstavlja sam vrh, i mogu reći da mi njegova disciplinovanost i koncepcija treninga poptuno odgovara u ovom trenutku.
Kao što sam izdvojio na početku, ovde sam dve i po nedelje, tako da mogu reći da sam na početku ovih zimskih priprema jer planiram boravak do sredine ili kraja marta.
Upravo sam dugim biciklom od oko 3.5 h zaokružio veliku i tešku nedelju sa preko 30 h treninga od kojih je bilo 8 plivanja, 3 bicikla, 8 trčanja i 2 teretane. Sledeća nedelja će biti još teža, i još duža, stoga, je ona od ključne važnosti. Ako je preživim, sledi laganija nedelja sa oko 20-25 h treninga.
Dane bih opisao sa “dosta plivanja i dosta trčanja”. Vožnja samo 3 puta nedeljno, ali i dalje, ne baš zanemarljiva, kilometraža sa oko 8 h. Međutim, pored svakodnevih treninga na bazenu i trčanja, sa nekoliko duplih plivanja i duplih trčanja, kao i teretane, jednostavno je i nemoguće, a pre svega, bespotrebno, uvrstiti više sati na bike-u.
Imamo, zaista, dobru grupu za trening, veliku pre svega, nas petnaest je, i, što je najbitnije, svi bez problema zajedno treniramo, po disciplinama su samo pojedinci ili jači ili slabiji od ostalih, pa uz činjenicu da je većina sličnih mogućnosti, barem na treningu, sledi da se dobro slažemo, iako nije retkost da poneko voli da “da gas”, pogotovo na bike-u i trčanju.
Većinu treninga radimo po istom planu, uz naravno drugačija (ali i dalje slična tj. bliska) vremena tj. zadatke kada su u pitanju jači intervalni treninzi.
Ipak, logično je da smo podeljeni u nekoliko grupa, po slabosti u disciplinama, npr. ja spadam u grupu čiji je fokus plivanje, tako da nekoliko puta nedeljno, dok moja grupa pliva drugi put u toku dana, druga grupa trči, ili npr. treća grupa vozi.
Prošle nedelje 7 plivanja, ove 8, a sledeće predstoji 9 (za moju grupu ). Lagani napredak je očigledan, i u vremenima i u osećaju u vodi. Serhio je, zaista, uspeo da mi skrene pažnju na najbitnije elemente koji su bili pogrešni u mojoj tehnici, stoga, uz dosta razmišljanja i rada za ovaj kratak period, osećam se dosta jače i komfornije u vodi. Čak i u poređenju sa decembrom, tehnika mi je bolja, iako je daleko od odličnog, i ono što nikada ne može da zavara – egzaktna vremena u serijama su na mestu. Zadovoljan sam prethodnim periodom, iako je ispred još teži i izazovniji, tako da će vreme pokazati.
Ono što pravi veliku razliku u treningu ovde je oporavak. Osim Pansportovih preparata (Glutamin, BCAA, protein i PowerBar proteinske čokoladice), 2 masaže nedeljno i spa," ice bath" i sauna na stalnom raspolaganju su krucijalne za kvalitet treninga. U triatlonu nije bitno koliko jako treniramo, nego koliko često takav trening telo može da apsorbuje, stoga je , upravo, najveći akcenat na, što kvalitetnijem i što bržem oporavku.
Fizioterapeutski uslovi su odlični, za svaki manji bol (“dečije bolesti” kako ih zovemo) koji su sastavni deo trčanja 120 km nedeljno, je tu napredna terapija ultra zvuka ili kinezi terapija, kao i odličan maser – fizioterapeut koji veoma iskusno zna da vrlo prosto reši problemčić stavljanjem nekog od gelova, kesice leda, kinezi tape, itd., i sutra ste kao novi.
Tako da, sa aspekta oporavka, za sada vidim najveće benefiti treninga u ovom, slobodno mogu reći, kampu, ne računajući naravno plivanje koje je i najslabija tačka na kojoj radim i od koje očekujem najveći napredak.
Najkorisnija stvar koju sam poneo iz Srbije su vunene čarape!
Prvih 4-5 dana je bilo dosta kišno i mokro, i to uglavnom tokom celog dana, zatim je usledio suv, ali malo prohladan period dok je prethodnih dana bilo pravo proleće, međutim, već juče i danas je hladno, ali sunčano. Što se vremena tiče, makar i kada je kiša, uslovi su odlični jer je minimalna temperatura u toku dana oko 8 stepeni.
