You are here

Hemofilija i fizička aktivnost

Hemofilija je nasledni poremećaj zgrušavanja krvi koji se prenosi preko X hromozoma pa se javlja uglavnom kod muške dece. Naziv „kraljevska bolest“ potiče još od 19. veka kada je hemofilija bila veoma zastupljena na kraljevskim dvorovima evropskih zemalja, s obzirom da su često sklapani rodbinski brakovi. Kao posledica nedostatka faktora zgrušavanja krvi vreme krvarenja kod obolelih je produženo, tj teže se zaustavlja, pa postoji velika opasnost od iskrvarenja, naročito kada se jave spontana unutrašnja krvarenja, ili krvarenja u zglobove.

Znakovi i simptomi spontanog krvarenja su:

· neobično intenzivno krvarenje iz posekotine ili nakon povrede

· mnoge velike i duboke masnice (hematomi)

· bol, otok i stezanje u zglobovima, oticanje velikih zglobova (laktovi, kukovi i ramena, te mišići ruku i nogu)

· krv u mokraći i/ili stolici

· krvarenje iz nosa bez poznatog uzroka

Opasne su povrede glave, jer mogu dovesti do životno ugrožavajućeg krvarenja. Obratiti pažnju na povraćanje, glavobolju, konfuznost, razdražljivost, bol u vratu. Simptomi se mogu javiti i naknadno, par dana nakon povrede glave!

Terapija podrazumeva intravensku nadoknadu faktora koagulacije koji nedostaje, i to u slučajevima kada dođe do obilnih krvarenja usled povreda, kod snažnog udarca u glavu, neobično snažne glavobolje, krvarenja u mišić ili zglob, tokom operacija i stomatoloških zahvata, kao i bilo koje druge aktivnosti koja može potencijalno uzrokovati krvarenje. Jedina mogućnost potpunog izlečenja jeste transplantacija jetre.

Hemofilija i sport

Hemofilija nije prepreka za bavljenje fizičkom aktivnošću. Naprotiv, važna je ne samo sa zdravstvenog, već i socio-psihološkog aspekta individue. Počevši od najranijeg uzrasta, što se nastavlja i u odraslom dobu, fizička aktivnost pomaže socijalnu integraciju i razvoj ličnosti koja je ravnopravan član društva, kao i emocionalni razvoj, jer se ta deca često osećaju odbačenima od strane vršnjaka. Uz redovnu fizičku aktivnost održava se bolja kontrola telesne težine i jača mišićno skeletni sistem, štiti i pruža stabilnost zglobovima, i na taj način smanjuje rizik od pojave bola i krvarenja. Edukacija i komunikacija sa osobom je veoma važan momenat jer pruža korisne informacije o bezbednom učestvovanju u aktivnostima, smanjuje rizik od povređivanja, kao i adekvatan tretman ako se povreda desi.

Opšti saveti se odnose na adekvatnu opremu za trening, zaštita zglobova, zagrevanje pre treninga, istezanja nakon aktivnosti.

Važan je izbor sporta, jer većina njih ipak nose određenu dozu rizika. U izboru aktivnosti tražiti pomoć stručnog lica, koje će razmotriti telesnu građu, istoriju ranijih krvarenja, njihove uzroke tj. situacije u kojima su se javila, kao i stanje koštano-zglobnog sistema.

Povratak fizičkoj aktivnosti nakon krvarenja je individualan, jer je povredi potrebno određeno vreme da zaraste. Svakako se ne preporučuju intenzivna fizička aktivnost ukoliko postoji faza oporavka mišića ili zgloba, ali umerena je svakako poželjna.

Preporuke za fizičku aktivnost:

Aerobne vežbe: 15 do 20 minuta 3 puta nedeljno, u početku, potom 30 min 5 puta nedeljno umerenog intenziteta (60-75% MHR, odnosno, 12-14 Borgove skale) ili 20 min 3x nedeljno intenzivnih aktivnosti (85% MHR).

Vežbe snage: 2-3 x nedeljno, 8-10 vežbi koje angažuju velike mišićne grupe, uobičajeno 2 serije, može do 5, prilagoditi intenzitet, pauze 1-3 minuta između serija, postepena progresija sa povećanjem intenziteta, smanjenjem pauza između serija, trajanje vežbi.

Aktivnosti koje su apsolutno bezbedne do minimalno rizične su: plivanje, streljaštvo, stacionarni bicikl, eliptik, pecanje, golf, pešačenje, tai chi, pilates.

Aktivnosti kod kojih postoji umeren rizik: aerobik, kuglanje, steper, ples, rekreativno ronjenje, kardio kik-boks, preskakanje konopca, vožnja na rolerima, tenis, trčanje, joga.

Aktivnosti kod kojih postoji visok rizik povređivanja: košarka, bejzbol, gimnastika, klizanje, borilački sportovi, skijanje, surfovanje, odbojka.

Aktivnosti koje se ne preporučuju jer su visoko-rizične: boks, takmičarsko ronjenje, fudbal, hokej na ledu, vožnja motorom, bodibilding, ragbi, rvanje.

Hemofilija je neizlečiva bolest, ali adekvatan terapijski pristup omogućava relativno normalan i aktivan život, čiji je ključni faktor upravo fizićka aktivnost.

 

 

Literatura:

https://www.hemophilia.org/Researchers-Healthcare-Providers/Medical-and-Scientific-Advisory-Council-MASAC/MASAC-Recommendations

Srivastava ABrewer AKMauser-Bunschoten EPKey NSKitchen SLlinas A et al; Treatment Guidelines Working Group on Behalf of The World Federation Of Hemophilia (2013). Guidelines for the management of hemophilia. Haemophilia 19(1):e1-47. doi: 10.1111/j.1365-2516.2012.02909.x. Epub 2012 Jul 6.

Howell C, Katherine Scott K and Patel DR (2017). Sports participation recommendations for patients with bleeding disorders. Transl Pediatr. 2017 Jul; 6(3): 174–180.

https://stepsforliving.hemophilia.org/sites/all/themes/stepsforliving/pdf/playing_it_safe.pdf

 

Foto: pixabay, Wikimedia, Flickr

 

Galerija: 
Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede