Savremenom terminologijom rečeno, ljudski mozak predstavlja “centralni kompjuter” našeg organizma koji svoju funkciju obavlja svake sekunde zivotnog ciklusa pojedinca. Kao takav, oduvek je u žiži interesovanja različitih naučnih krugova ( neurohirurga, neurologa,psihijatara, psihologa..) koji se trude da pojasne nepoznanice vezane za njegovo funkcionisanje koje, uprkos razvijenoj tehnologiji, i dalje postoje.
Veliki broj istraživanja iz oblasti fiziologije mozga zadnjih godina baziran je na Kalifornijskom Univerzitetu u Los Anđelesu, na departmanu za fiziologiju. Istraživači sa ovog univerziteta tvrde da “ono što jedemo utiče na to kako mislimo”. Neke od prethodnih studija pokazale su da omega 3 masne kiseline unete hranom ili kao suplementi, imaju protektivni efekat na zdravlje mozga i bitnu ulogu u prevenciji nastanka Alchajmerove demencije ( Yournal of Neurology ). Međutim, dalja istraživanja usmerena su na ulogu ishrane bogate fruktozom na kognitivne (saznajne) funkcije. Do sada je bilo potvrđeno da fruktoza izaziva gojaznost, masnu jetru i dijabetes, a preliminarni podaci najnovijih istraživanja tvrde i da dugoročno menja sposobnost mozga da uči i pamti informacije.
Istraživanje je sprovedeno na pacovima koji su bili podeljeni u dve grupe, gde je jedna grupa dobijala tečnost bogatu fruktozom, a kontrolna grupa je pored fruktoze dobijala i omega tri masne kiseline. Podaci dobijeni nakon šestonedeljnog praćena su bili zapanjujući. Grupa koja je dobijala smo fruktozu znatno sporije je obavila zadatak nego na početku eksperimenta ( zadatak je bio prolazak kroz lavirint ), dok je kontrolna grupa zadržala početno vreme. Pored toga, u prvoj grupi utvrđene su i povišene vrednosti triglicerida, glukoze i nivoa inslulina. Kao moguće objašnjenje ove pojave navodi se stanje insulinske rezistencije jer insulin, pored kontrole šećera, takodje utiče na način na koji moždane ćelije rade. U hipokampusu, delu mozga koji je odgovoran za kratkoročnu i dugoročnu memoriju, insulin signalizacijom zapravo olakšava pamćenje.
Iako je istraživanje sprovedeno u laboratoriji, očekuje se da će se isti ili slični podaci dobitii i u kliničkim uslovima ( na čoveku ) pa su rezultati izazvali veliku pažnju javnosti. Zapravo, do sličnih podataka je pre izvesnog vremena, došla nezavisna studija, sprovedena u Bostonu od 2004. Do 2009. Godine ( Boston Puerto Rican Health Study ), koja je pratila 737 zdravih ispitaika 45-75 godina. Cilj ove analize bio je da se ispita da li stalni unos šećera, kao dodataka ishrani, kroz zaslađene napitke ili u obliku zaslađene čvrste hrane, utiče na kognitivne funkcije. Kognitivna funkcija mozga merena je kroz nekoliko testova i dobijeni rezultati govore u prilog tome da unos šećera kroz zaslađene sokove ali ne i čvrste hrane može biti povezan sa smanjenim kognitivnim funkcijama, ali uz napomenu da su dalja istraživanja nephodna radi utvrđivanja uzročno posledične veze.
Kao zaključak, naučnici navode da glavni problem predstavlja fruktoza koja se unosi kroz industrijske proizvode, kao jeftini zaslađivač i konzervans, za razliku od fruktoze koja se nalazi u voću koje, pored voćnog šećera, sadrži i antioksidanse ( Gomez-Pinilla ).
Literatura korišćena u izradi teksta:
1: Barnes JN, Joyner MJ. Sugar highs and lows: the impact of diet on cognitive function. J Physiol. 2012 Jun 15;590(Pt 12):2831.
2: Ye X, Gao X, Scott T, Tucker KL. Habitual sugar intake and cognitive function among middle-aged and older Puerto Ricans without diabetes. Br J Nutr. 2011 Nov;106(9):1423-32. Epub 2011 Jun 1.
3: Agrawal R, Gomez-Pinilla F. 'Metabolic syndrome' in the brain: deficiency inomega-3 fatty acid exacerbates dysfunctions in insulin receptor signalling andcognition. J Physiol. 2012 May 1;590(Pt 10):2485-99.
