Neurastenija je neurotski poremećaj koji karakterišu simptomi umora, slabosti i iscrpljenosti nastali nezavisno od drugih telesnih i psihijatrijskih poremećaja.
Kroz istorije se dosta polemisalo o neurasteniji kao vidu neurotskog poremećaja, potencirana je i osporavana, da bi je Međunarodna klasifikacija bolesti Х revizija priznala i svrstala u grupu neuroza. Iako nema tačnih epidemioloških podataka, uočeno je da se ovo oboljenje najčešće javlja u srednjem životnom dobu, ravnomerno kod oba pola.
Uzrok neurastenije nije dovoljno utvrđen. Najčešće se povezuje sa životom i radom u nepovoljnim i stresnim uslovima, sa specifiičnom telesnom konstitucijom koju karakteriše slabost autonomnog nervnog sistema i endokrinog sistema i sa specifičnom organizacijom karaktera.
Smatra se da ovo oboljenje ima hroničan toka i da kao posledice se mogu javiti pad u profesionalnom i socijalnom funkcionisanju.
Klinička slika
Karakterističan je umor koji nastaje iz emocionalnih razloga kao posledica stalnog stresa i napetosti. Njega prate simptomi iscrpljenosti, gubitka snage, zabrinutost, razdražljivost i pad koncentracije. Takođe, mogu se javiti i preosetljivost na buku ili svetlost, svadljivost i smetnje u spavanju.
Karakteristično je i ponašanje osoba sa neurastenijom. One izbegavaju društvo i žive usamljeno ili izolovano. Prave posebne planove u ishrani, radu, druženju kojih se strogo pridržavaju i ako moraju da ih se odreknu osećaju se veoma neprijatno i uznemireno.
Pored opisanih simptoma mogu se javiti i simptomi opšteh straha, hipohondričnost, pesimističko raspoloženje i drugi.
Lečenje
Najbolje rezultate dala je psihoterapija. Koncept lečenja se određuje strogo individualno.
Izvor:K.HERNAJ, PSIHIJATRIJA
