You are here

„Prehlada“ i vežbanje

Povrede nisu jedino o čemu treba da misle ljudi u sportu, bilo da je reč o profesionalcima ili rekreativcima. Naročito kada dođe hladnije vreme, organizam je dosta osetljiviji na rashlađivanje, pogotovo ako se aktivnosti organizuju u spoljašnjoj sredini. Da vidimo koji su to ključni momenti koji zahtevaju našu pažnju u očuvanju zdravlja...

Dobro je poznato da jedan kvalitetan trening zahteva adekvatno psiho-fizičko angažovanje. U toku treninga, telo oslobađa veću količinu energije, temperatura organizma raste i aktivira se znojenje kao mehanizam regulacije temperature tela. To je fiziologija, i to je sve ok.

Ali, kada nastaje problem?

Mogu da tvrdim da još uvek postoje oni koji tako zagrejani, u mokroj odeći izjure iz neke teretane i krenu kući. To može da prođe par puta bez posledica, ako imaju sreće. Svi mi imamo neku „slabu tačku“, bilo da je u pitanju nedostatak sna, neredovna ishrana, umor, stres, konzumacija cigareta itd. Naigled svakodnevno i manje-više nebitno stanje, ne sluteći da je organizam u stalnoj „borbi“ između zdravlja i bolesti, sa imunskim sistemom u prvim „borbenim redovima“. Kada biste znali koliko je jedan trenutak presudan u toj „klackalici“, tada bi bilo jasnije da i obične situacije poput gore navedenih mogu oslabiti naš organizam, i da virusi, koje svi inače nosimo u sebi, preovladaju. Neka je u pitanju i obična prehlada, ali i to remeti svakodnevno funkcionisanje. Jer vi simptome običnog rinitisa možete „vući“ 7 do 10 dana, naročito ako se ne praktikuje odmor (što je neko nepisano pravilo). Pa se onda može nadograditi drugi problem i da se upala proširi na ostatak disajnih puteva, kada je potrebna i dodatna antibiotska terapija. Može, ali i ne mora, ali, ko to može da vam garantuje? Jer, sve zavisi od toga koliko je organizam sposoban da se odbrani.

Druga ozbiljnija stvar koja može da se desi jeste urinarna infekcija, kod muškaraca možda češće i upala prostate. Naglo rashlađivanje organizma, nošenje mokre odeće nakon treninga, ili čak duže sedenje u toj odeći, pogotovo u periodu u kome smo sada, kada se proleće i zima smenjuju u istom danu, vrlo lako može dovesti do infekcije.

Prvo, kao i uvek, prevencija je najbitnija! Dakle, bolje je potrošiti dodatnih par minuta i presvući odeću nakon treninga, utopliti se i krenuti kući nego rizikovati razboljevanje.

Drugo, svaka visoka telesna temperatura, koja krene naglo, ukazuje na aktuelni problem i neko žarište. Ne treba je ignorisati ukoliko se „dobro“ osećate, i nastaviti normalnim tempom aktivnosti misleći „proći će ako se dobro iznojim“. To je pogrešno. Jer organizam koji se već bori sa nekim patogenom, iluzorno je dodatno iscrpljivati. Čak je preporuka da se unosi što laganija hrana i dosta tečnosti, kako bi organizam mogao svu raspoloživu energiju da usmeri na odbranu.

Ako je ta temperatura praćena tegobama poput curenja nosa, kijanja, glavobolje, malaksalosti, najverovatnije je neka virusna infekcija u pitanju. Kod njih visoka temperatura traje 3 do 4 dana, potom postepeno pada. U proseku za nedelju dana organizam se oporavi. A bitan je i odmor za to vreme.

Sa druge strane, ukoliko se javi temperatura, i ona varira, do nivoa afebrilnosti, bez drugih tegoba, a imate informaciju o mogućem rashlađivanju, treba misliti o urinarnoj infekciji. Moguće da će se, ako ne odmah, onda za dan-dva javiti tup bol poput pritiska u „donjem“ stomaku, i tegobe sa mokrenjem (bol, peckanje, isprekidan mlaz, češći nagon...).

Nisam za to da ljudi sami sebe leče. Danas je to nekako postala praksa i sve ređe se odlazi kod lekara. Prosto morate da znate do kog nivoa možete ići, a kada zaista treba da potražite stručnu pomoć. U slučaju da se desi neki od navedenih problema, možete da odete do laboratorije i odradite parametre na koje bi vas uputio i vaš izabrani lekar da prvo odete na pregled, tako da ste u neku ruku uštedeli vreme. Za brzu dijagnostiku, neophodno je uraditi krvnu sliku sa leukocitarnom formulom, urin- čak i kada nema aktuelnih tegoba od strane urinarnog trakta (posebno ukoliko su u pitanju deca i starije osobe), CRP (c-reaktivni protein). A onda, sa rezultatima, pravac kod lekara.

U današnje vreme, slažem se da je mudro i korisno biti informisan. Sa druge strane, svi mi volimo da eksperimentišemo, ali kada je reč o zdravlju, da tu ne rizikujemo. Uvek je pametno da svako odradi ono što od njega zavisi. Na bolest, još uvek, niko nije imun. Dobra informisanost i pametni izbori čuvaju zdravlje.

 

Foto:Pxhere, Pixabay

 

Galerija: 
Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede