Jedan od najčešćih problema kod vežbača u teretani, kao i kod većine sportista, predstavljaju povrede ramena. Trening u teretani često predstavlja veliko opterećenje za rameni zglob. Što se radi sa većim težinama to su strukture koje čine rameni zglob trpe veće opterećenje i veći je rizik za povredu ramena. Deo ramena koji trpi najveće opterećenje pri vežbanju ramena je rotatorna manžetna ramena. Ovaj deo ramena je i najčešće povređen pri povredi ramena u sportu. Problemi sa ramenom se javljaju kod sportova u kojima postoje pokreti ruke iznad nivoa ramena (overhead activities), a kao posledica nestabilnosti ramenog zgloba usled slabosti mišića rotatora ramena.
Rotatorna manžetna ramena (rotator cuff) predstavlja zajedničku anatomsku strukturu koju formiraju mišići rotatori ramena, čije tetive obavijaju glavu ramene kosti (humerusa) i pripajaju se na njoj. Rotatornu manžetnu čine četiri mišića koji imaju različite uloge u pokretu ramena. Osnovna funkcija mišića rotatora ramena je da stabilizuju rameni zglob pri pokretima ramena!!! Oni sprečavaju pokrete glave ramene kosti preko granica zgloba i nastanak povrede ramena. Pri vežbama sa tegovima (benčpres, potisci iznad glave, propadanja...) nepravilna tehnika dovodi do prekomernih pokreta zgloba ramena i nastanka povreda u ramenom zglobu što predstavlja veliki problem u treningu.
Tipovi povreda ramena
- Povrede mišića rotatora ramena Mišići rotatorne manžetne kontrolišu pokrete rotacije ramena. Ovi mišići trpe veliki stres kod ponavljanih pokreta ruke iznad glave, kod podizanja velikih težina, kao u bodibildingu i weightliftingu. Povreda rotatorne manžetne može biti entenzitis, tendinitis (upala tetive i pripoja tetive na kosti) ili ruptura (delimično ili potpuno pucanje tetive rotatora). Većina ovih povreda praćeno je oticanjem burze, što dodatno pojačava tegobe.
- Burzitisi ramena Mišić supraspinatus prelazi preko glave humerusa, a ispod akromiona (koštani produšetak lopatice koji čini krov ramena). U neposrednom kontaktu sa tetivama mišića rotatora ramena nalaze se sluzne kesice (burze) koje ublažavaju trenje između tetiva i kosti ramena. Zategnutost tetiva i nepravilni pokreti (kao kod nestabilnosti ramena) dovode do pojačanog trenja između tetiva i kosti. Kao reakcija nastaje upala burze – burzitis ramena. Iritacija i otok burze (burzitis) javljaju se kao posledica impigmenta ili pojačanog trenja u predelu tetive.
Nestabilnost ramena posledica je slabosti mišića rotatora ramena ili podizanje preambicioznih težina i nepravilne tehnike!!!
znaci povrede ramena
- bol u prednjem delu ramena
- bol pri podizanju ruke na gore
- bol pri pokretima ruke iza glave ili iza leđa
- bol pri podizanju ruke u stranu ili napred sa opterećenjem
Lečenje povreda ramena
Za početak potreban je prekid svih aktivnosti i bilo kakvih opterećenja ramena. Lokalno se lagano hladi rame 3x na dan bolno mesto po 7min sa ledom ili hladnim gelom (pakovanjem). Posle terapije ledom utrljava se lioton ili hepatrombin gel. Prekid aktivnosti je neophodan da se smiri i zaleči povreda. Ovaj početni period lečenja traje 5-7 dana, do prestanka bolova u ramenu – kako u miru, tako i pri većini pokreta. Ova faza je završena i može se preći u sledeću fazu kada je rame obezboljeno tj kada se bol u ramenu od povrede smanjio 80-90%.
- prekid opterećenja i mirovanje
- led lokalno na mesto bola 3-5x na dan po 7min
- posle leda utrlja se lioton gel
U ovoj fazi dolazi u obzir i primena kineziotejpinga i fizikalne terapije (struje, magneti...)
Program u drugoj nedelji lečenja
Za sada je potrebno da se izbegava svako opterećenje ramena, osim izvođenja vežbi po programu. Izbegavati podizanje ruke iznad glave, spavanje na bolesnom ramenu, spavanje sa rukom iznad glave, nošenje nekog tereta bolesnom rukom. Potrebno je da se rame kompletno oporavi pre povratka u redovan trening, kako se ne bi obnovila povreda. Kada povreda nije u potpunosti sanirana, može doći do obnavljanja povrede i do prelaska povrede u hronično oboljenje, što značajno komplikuje dalje lečenje.
Program u drugoj nedelji treba da izgleda ovako:
- statičke kontrakcije
- istezanje
- led 3x na dan (obavezno posle vežbi/istezanja)
- posle leda gel lioton 2x na dan, a 1x na dan deeprelief
Statičke kontrakcije su kontrakcije mišića bez izvođenja pokreta u pravcu kontrakcije mišića (želja da se izvede pokret). Statičke kontrakcije se izvode protiv nepokretnog otpora tj neke prepreke (zid, deo nameštaja, sprava koja se ne pomera), izvođenje se vrši povećanjem pritiska tj voljne kontrakcije kao da se želi pomeriti predmet protiv koga se vrši kontrakcija, intenzitet kontrakcije se dozira - počinje se od laganog, pa se postepeno pojačava (po ponavljanima i danima izvođenja vežbi...). Važno je da je intenzitet uvek takav da ne izaziva bol i nelagodnost ni tokom vežbanja, ni posle... Uvek je važno da postoji potpuna kontrola pokreta i pritiska, tj da se ne primenjuje ne primereno velika sila statičke kontrakcije (nije cilj što jače, već na pravi način izvesti vežbu).
Program vežbi statičkih kontrakcija za lečenje ramenog zgloba
- prednji potisak prave ruke na gore (sesti tako da rame bude blizu nivoa ploče od stola (ili slično) ploča od stola se nalazi ispred nas, ruka prava u laktu ispružena ispred nas postavlja se na donju stranu ploče i polako se vrši pritisak prema gore šakom (ili dlan na gore, ili palac na gore)
- bočni potisak prave ruke na gore - izvodi se identično, samo sedimo tako da se ploča stola nalazi pored nas, a prava ruka je ispružena u stranu od tela, nadlanica na gore, vrši pritisak o donju stranu ploče od stola
- potisak za zadnje rame - stojeći pored uspravne stranice (nameštaj ili zid) postavljamo ispruženu ruku od tela na 45stepeni, nadlanica na gore, guramo o uspravnu prepreku ka nazad (kao da radimo letenje u pretklonu za zadnje rame)
- iz istog položaja radimo vežbu za rotatore - ruka savijena u laktu 90step, nadlaktica u telo, nadlanica oslonjena na nepomičnu uspravnu ovršinu, guramo u nazad, kao da vršimo spoljnu rotaciju.
pritisak vršimo 30 sec, doziramo lagano, ka jačem.... 3 serije za svaku vežbu...
Program istezanja za ramena
Istezanja su važan deo lečenja, jer je za mišić važno da ima dužinu i elastičnost. Krut i skraćen mišić je sklon povredi. Vežbe istezanja se izvode uvek kada je mišić zagrejan, tj posle nekih vežbi tog mišića. Nije preporučljivo da se istezanja izvode pre treninga ili bez prethodnog zagrevanja. Istezanje se izvodi uvek polako, sa zadržajem u položaju zategnutosti mišića koji istežemo - nikada na cimanje. Zadržaj traje 45sec-1min, posle čega zatezanje pojačamo za 2-3cm, posle čega sledi ponovo zadržaj 45sec. Ovo se ponovi nekoliko puta u trajnju 5-10min. Važno je da se zaista velika pažnja posveti istezanju....
Program u trećoj nedelji lečenja
Ova faza lečenja počinje kada je rame u potpunosti bezbolno, kako u miru, tako i na dodir i pri svim pokretima bez opterećenja. Pokreti u svim pravcima se izvode bez neprijatnosti.
Program u trećoj nedelji treba da sadrži:
- vežbe sa bučicama,
- posle toga istezanje,
- posle masiranje ledom,
- utrljavanje lioton gela
vežbe za ramena sa bučicama se rade:
- za prednje rame
- za srednje rame
- za zadnje rame
- za rotatore ramena
Radi se sa malim težinama (kreće se od 4kg, pa povećavati na narednim treninzima postepeno...6kg...8kg...), važno je da je opterećenje ramena uvek srednjeg intenziteta, da se nikada ne radi sa naporom, već da vežbanjem aktiviraš mišiće i tetive ramena. Broj ponavljanja je 12-15 po seriji, rade se 3 serije od svake vežbe, odmor između serija 2min, ne radi se nikada brzo da zamaramo mišiće. Vežbe se rade 1x na dan, a led i gel može i 2-3x dnevno....
Dopunska terapija u lečenju povrede ramena
U lečenju povrede ramena mogu se koristiti i dopunske metode koje pomažu u bržem i potpunijem lečenju povrede ramena.
- kineziotejping
- fizikalna terapija (struja, magnet, laser...)
- shockwave terapija (terapija udarnim talasima – izuzetno uspešna)
- PRP terapija (terapija faktorom rasta trombocita)
- infiltracija kortikosteroida (treba biti oprezan sa ovom terapijom)
Više o povredama ramena i odgovore na problem koji imate možete dobiti na Pansport forumu/sportske povrede...
