Holesterol je supstanca koja je neophodna za svakodnevno funkcionisanje tela. Spada u lipide i potreban je za izgradnju i popravku ćelija i za proizvodnju hormona. Jetra proizvodi holesterol, a takođe se i unosi putem hrane, jer ga sadrže neke namirnice. Određena količina holesterola je zdrava, jer predstavlja deo ćelijskih membrana, a i neophodan.
Ako postoji previše holesterola u krvi, može se zalepiti za zidove arterija i suziti ih, ili čak potpuno blokirati. To dovodi do povećanja rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, uključujući i blokadu koronarnih arterija.
„Loš“ i „dobar“ holesterol
Postoje dve vrste holesterola – LDL ili „loš“ holesterol i HDL ili „dobar“ holesterol. Ako postoji previše LDL holesterola, on se može deponovati duž zidova arterija, formirajući aterom (masni materijal) i izazivajući suženje ili začepljenje krvnih sudova. Vremenom, postepeno nakupljanje ateroma može da suzi arterije koje snabdevaju srce krvlju. Ovaj proces se naziva ateroskleroza i može vremenom izazvati simptome angine pektoris ili dovesti do srčanog ili moždanog udara.
HDL "dobar" holesterol uklanja višak holesterola iz različitih tkiva i vraća ga u jetru. Tu se holesterol koristi za sintezu žučnih kiselina ili se eliminiše iz organizma. S obzirom na značaj u održavanju normalnog nivoa holesterola, HDL ima ulogu u sprečavanju razvoja ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti.
Nivo holesterola može biti povišen iz više razloga - zbog genetskih faktora ili usled nedovoljne aktivnosti štitne žlezde, ali u većini slučajeva, visok holesterol je posledica konzumiranja nezdrave hrane, pre svega hrane bogate trans mastima. Visok holesterol je jedan od glavnih faktora rizika za nastanak srčanog i moždanog udar. Ako pored ovih ima i drugih faktora rizika, kao što su visok krvni pritisak ili dijabetes, rizik za nastanak navedenih bolesti se još više povećava.
Promena načina života radi smanjenja holesterola
Promena životnog stila koja može pomoći da se smanji ili kontroliše nivo holesterola uključuje sledeće:
Ishrana
Plan ishrane za zdravlje srca ograničava količinu trans masti koje se unose u organizam. Preporučuje se unos dovoljno kalorija kako bi ostali na zdravoj težini i izbegli gojenje.
Raznolikost ishrane je važna za kontrolu holesterola. Treba konzumirati masnu ribu (skuša, losos), integralni pirinač, hleb i testenine od celog zrna, orašaste plodove (bademi, orasi, kikiriki), semenke (lan, suncokret), voće (avokado je jedan od glavnih izvora zdravih mono-nezasićenih masnoća), povrće (spanać, kelj, cvekla, kupus, brokoli, grašak). Treba smanjiti unos mesnih prerađevina, slatkiša i alkoholnih pića.
Održavanje težine
Gubitak viška kilograma može pomoći u smanjenju LDL (lošeg) holesterola. Ovo je posebno važno za osobe sa metaboličkim sindromom. Metabolički sindrom je faktor rizika koja uključuje visok nivo triglicerida, nizak nivo HDL (dobrog) holesterola i prekomernu težinu sa velikim obimom struka.
Fizička aktivnost
Svako treba da ima redovnu fizičku aktivnost (najmanje 30 minuta svakog dana).
Smanjenje stresa
Istraživanja su pokazala da hronični stres može povećati LDL holesterol i smanjiti HDL holesterol.
U našim rukama je moć da u mnogome smanjimo rizik od srčanih bolesti.
Literatura
- Lloyd-Jones DM, Goff DC, Stone NJ. Treatment of Blood Cholesterol to Reduce Risk for Atherosclerotic Cardiovascular Disease. Ann Intern Med. 2016 Jan 19;164(2):135-6. [PubMed]
- Grundy SM, Stone NJ, Bailey AL, Beam C, Birtcher KK, Blumenthal RS, et al., Guideline on the management of blood cholesterol, Circulation. 2019.
- Ibrahim MA, Asuka E, Jialal I. StatPearls [Internet]. StatPearls Publishing; Treasure Island (FL): Oct 24, 2022. Hypercholesterolemia. [PubMed]
