Vaša krv ide od srca do pluća kroz vašu plućnu arteriju. U plućima, krv se snabdeva kiseonikom, a zatim se vraća u srce, koje pumpa krv bogatu kiseonikom u ostatak vašeg tela. Kada se krvni ugrušak uhvati u jednoj od arterija koje idu od srca do pluća, to se naziva plućna embolija (PE). Ugrušak blokira normalan protok krvi. Ova blokada može izazvati ozbiljne probleme, poput oštećenja pluća i niskog nivoa kiseonika u krvi. Nedostatak kiseonika može oštetiti i druge organe u vašem telu. Ako je ugrušak veliki ili je arterija začepljena sa mnogo manjih ugrušaka, plućna embolija može biti smrtonosna. Plućna embolija obično putuje u pluća iz duboke vene na nogama. Lekari ovo nazivaju duboka venska tromboza (DVT). Ovi ugrušci se razvijaju kada krv ne može slobodno da teče kroz noge jer se nedovoljno krećete tokom dugo vremena, recimo nakon hiruške intervencije ili tokom duge vožnje.
Šta bi još moglo povećati šanse da neko ima plućnu emboliju?
Faktori rizika su isti kao i za duboku vensku trombozu (DVT), lekari ih nazivaju Virhovljevom trijadom:
· Ne krećete se duže vreme ili ima promena u normalnom protoku krvi. Ovo se često dešava ako ste bili u bolnici ili u krevetu duži vremenski period. To se takođe može desiti tokom dugog leta ili vožnje.
· U slučajevima kada postoji veća verovatnoća da se krv zgruša. Lekari ovo nazivaju stanjem hiperkoagulabilnosti. Može biti uzrokovano lekovima, kao što su pilule za kontracepciju.
· Pušenje takođe može da vas izlože riziku.
· Oštećenje zida krvnih sudova. Povreda potkolenice može dovesti do toga.
· U retkim slučajevima, arterija u plućima može biti blokirana nečim drugim osim ugruškom, kao što je vazdušni mehur ili deo tumora. Ako slomite veliku kost, mast iz koštane srži ponekad može doći kroz krv i izazvati blokadu.
Kako možete sprečiti plućnu emboliju?
Najbolji način da sprečite PE je da pokušate da sprečite stvaranje krvnih ugrušaka duboko u vašim venama.
-Lekari nakon operacija ili drugih stanja koja zahtevaju mirovanje ordiniraju antikoagulanse. Ovi lekovi čuvaju vašu krv od stvaranja ugrušaka. Vaš lekar vam ih može propisati dok ste u bolnici na operaciji. Oni takođe mogu predložiti da ih uzimate neko vreme nakon što odete kući. Vaš lekar može takođe preporučiti lekove za razređivanje krvi ako ste bili hospitalizovani nakon moždanog ili srčanog udara, ili ako imate komplikacije od raka. Pridržavajte se saveta vašeg lekara i ukoliko imate nekih nedoumica oko terapije konsultujte se sa njim.
-Kompresijske čarape- Ovo su dugačke čarape koje stežu noge. Dodatni pritisak pomaže krvi da se kreće kroz vene i mišiće nogu. Vaš lekar vam može preporučiti da ih nosite neko vreme nakon operacije vena.
-Vežbanje- Ukoliko ste dugo u sedećem i ležećem položaju, kad god ste u mogućnosti, ustanite i hodajte ili radite vežbe istezanja i zagrevanja. Na taj način održaćete krv u vašim nogama da teče.
-Istezanje tokom putovanja- Ako ste na dugom letu, pokušajte da prošetate svakih nekoliko sati. Ako ne možete da ustanete, savijte gležnjeve povlačeći nožne prste prema sebi. Ako vozite na velike udaljenosti, stanite svakih sat vremena i protegnite noge. Takođe, obavezno pijte više tečnosti kako biste ostali hidrirani.
-Promene životnog stila- Ostali koraci koje možete preduzeti uključuju: Održavajte zdravu težinu. Ako planirate da uzimate hormonsku terapiju, kao što je kontracepcija, razgovarajte sa svojim lekarom o riziku od nastanka krvnih ugrušaka. Ako imate drugih zdravstvenih problema, poput dijabetesa ili srčane insuficijencije, istoriju bolesti bubrega ili određenih autoimunih bolesti, ili porodičnu istoriju krvnih ugrušaka, uzimajte lekove, pazite šta jedete i razgovarajte sa svojim lekarom o svim promenama. Ako pušite, prestanite.
Izvor:
https://www.webmd.com/lung/what-is-a-pulmonary-embolism
