You are here

Tejpering

Tejpering (engl. tapering) se odnosi na privremeno i postepeno smanjenje obima i intenziteta treninga u kratkom periodu (4-28 dana) pre velikih takmičenja, sa ciljem da se poveća sportska sposobnost. Intenzivan trening često dovodi do smanjenja takmičarskih kapaciteta pa sportisti smanjuju intenzitet treninga kako bi dozvolili organizmu odmor i sprečili pretreniranost. Period taperinga tokom kojeg su intenzitet i trajanje treninga redukovani, treba da obezbedi dovoljno vremena za osvežavanje angažovanih tkiva i obnovu istrošenih depoa ćelijske energije. Trajanje ovog perioda zavisi od faktora kakvi su vrsta treninga i prethodni intenzitet, tip sporta i osobine sportiste. Smatra se da je u plivanju potrebno da period taperinga traje dve nedelje pre značajnog takmičenja. Najuočljivija promena tokom taperinga je porast mišićne snage, što delimično objašnjava poboljšanje sportskog nastupa na takmičenju. Doduše, nije poznato da li je porast snage rezultat promena kontraktrilnih mehanizama ili većeg stepena regrutacije mišićnih vlakana. Posebno je pokazan značaj taperinga u anaerobnim uslovima (npr. sprint, skok u dalj), dok su dokazi relativno malobrojni na uticaj taperinga kod timskih spotova, biciklizma ili trčanja na duže staze.

Tokom taperinga se posmatraju sledeće adaptacije vezane za poboljšanje sportskih rezultata:

  • povećanje snage i moći

  • popunjavanje glikogena u mišićima i jetri

  • zalečenje oštećenja tkiva koja nastanu tokom treninga

Trenažni proces u takmičarskoj fazi ima za cilj usavršavanje svih faktora od kojih zavisi sportsko postignuće. Tokom takmičarske faze osnovni cilj jeste poboljšanje sportskog postignuća i dostizanje maksimalnog nivoa sportske forme u najvažnijem trenutku. Time se omogućava sportisti da poboljša svoje sposobnosti i da se uspešno takmiči. Između ostalih, ciljevi takmičarske faze su sledeći:

  • poboljšanje motoričkih sposobnosti i psiholoških kvaliteta u odnosu na specifičnosti sporta

  • stabilizacija tehnike u datom sportu

  • usavršavanje taktičkih zamisli i sticanje takmičarskog iskustva

Izdržljivost sportiste tokom treninga u bilo kom sportu ili aktivnost koja zahteva intenzitet od 65% do 85% i traje duže od 80 minuta direktno zavisi od rezervi glikogena. Resinteza glikogena počinje neposredno posle razgradnje rezervi glikogena u mišićima. Dostiže 50% posle 5 sati i završava se posle 24 sata. Obnavljanje rezervi glikogena takođe obezbeđuje organizmu dodatnu vodu koja je neophodna tokom produženog mišićnog napora, pogotovo kad se vežbanje odvija u toploj sredini. Smanjenje rezervi mišićnog glikogena vodi do prevremenog zamora i smanjenja sportske sposobnosti u aerobnim uslovima, dok je povećanje rezervi glikogena praćeno poboljšanjem izdržljivosti tokom događaja koji traju duže od 60 minuta. Punjenje mišića glikogenom može prouzrokovati „napetost“ u mišićima i generalni utisak „težine“. Ovo je posledica činjenice da je glikogen hidrofilan, što znači da svaki gram glikogena deponuje 2,7 g vode. Imajući u vidu ove razloge, punjenje rezervi glikogenom treba primenjivati samo za važna i značajna takmičenja.

Sportista nikada ne bi mogao da ostvari svog genetski potencijal i dostigne vrhunsku sportsku sposobnost bez napornog treninga i optimalne adaptacije. Međutim, preteran obim i intenzitet treninga i nedovoljno odmora mogu da dovedu do hroničnog zamora, iscrpljenosti i pogoršanja sportskih sposobnosti, tj. do sindroma pretreniranosti. Složena, multifaktorijalna pojava, sindrom pretreniranosti uključuje brojne simptome:

  • gubitak telesne težine, promene apetita i poremećaje spavanja

  • podložnost infekcijama

  • povećanje srčane frekvencije i arterijskog krvnog pritiska u mirovanju

  • fiziološke promene kao što su gubitak motivacije i energije

  • osećanje depresije, razdražljivost i pad koncentracije

  • produžen period oporavka nakon treninga ili takmičenja

Periodizacija treninga, promena intenziteta treninga sa umerenim vežbama može da spreči pretreniranost, dok smanjenje obima i intenziteta treninga, što je suština tapering-a, može da je leči.

 

 

Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede