You are here

Umor, depresija ili nešto treće?

Kako pobediti umor

Tempo savremenog života donosi nam svakodnevne obaveze i pred nas postavlja ciljeve koje „moramo“ da ostvarimo. Previše obaveza, opterećenost, ili štetne navike koje su usvojene dovode do toga da se dan započinje sa osećajem bezvoljnosti, umora, loše koncentracije. Umaraju nas obaveze, ljudi, sve se doživljava kao napor i trošenje energije. Najviše energije svakodnevno troši stres. Čovek se vremenom navikne da funkcioniše pod opterećenjem, sa stalnim osećajem nedostatka energije.

Pojam hroničnog umora odnosi se na nespecifičan osećaj nedostatka energije, odnosno osećaj iscrpljenosti posle relativno malog napora. Znak je upozorenja kada nam organizam poručuje da malo „zastanemo“ u svakodnevnim aktivnostima. U najvećem procentu slučajeva, reč je o psihičkom umoru kao reakciji na stresne okolnosti iz svakodnevnog života, a u manjem broju slučajeva se radi o određenim bolestima.

Čuvena Juvenalova izreka „U zdravom telu zdrav duh“, koja se često koristi i danas, govori o tome da su ljudi u svim civilizacijama shvatali značaj vežbanja i njegov uticaj na psihu. Mentalno zdravlje je oduvek isticano kao značajan deo sveukupnog zdravlja. Mentalno i fizičko zdravlje su neodvojivi jedan od drugog. Loše mentalno zdravlje smanjuje kvalitet života i dodatno opterećuje fizičko zdravlje.

Umor je jedan od simptoma najčešćeg psihičkog poremećaja današnjice - depresije, koja se često krije iza hronične iscrpljenosti, bezvoljnosti i brzog umaranja. Brojne studije ukazuju na značaj fizičke aktivnosti u prevenciji depresije.

Sindrom hroničnog umora

Kada umor traje duže od šest meseci, ometa normalne aktivnosti i ne može da se izleči ni odmorom, reč je o sindromu hroničnog umora.

Prate ga:

- blago povišena temperatura,

- bol u mišićima,

- otečeni zglobovi,

- povećani limfni čvorovi,

- učestale prehlade,

- poremećaj u varenju,

- glavobolja ili migrena otporna na terapiju.

Česti su i loša koncentracija, zaboravnost, mentalni umor, potištenost i razdražljivost.

Česti uzročnici umora

    Neka stanja koja su posledica loših navika dovode do umora, a samo malim korekcijama možemo vratiti organizam u stanje balansa. Jedno od njih je dehidratacija koja se manifestuje kroz glavobolje, mučnine, osećaj tromosti. Suva koža, suva usta i taman urin mogu sugerisati na ovaj problem. Ako se voda pije kada se oseti žeđ, to znači da je organizam već dehidrirao. Oko 2 l tečnosti je potrebno našem organizmu svakog dana. Umesto vode mogu se piti biljni čajevi ili kokosova voda zbog nadoknade elektrolita.

    Ukoliko je reč o ishrani, belo brašno i dosta prostih šećera, dovode do lučenja veće količine insulina i naglog pada šećera u krvi, i posledičnog osećaja umora. Dobro izbalansirana ishrana bogata složenim ugljenim hidratima i proteinima sprečava velike oscilacije u nivou šećera u krvi.

    Anemija kao uzrok umora je česta, naročito zbog raznih filozofija o načinima ishrane, te nedovoljnog unosa gvožđa. Kada posumnjati na anemiju? Kada se jave: ubrzani rad srca, umor, slabost, vrtoglavica, osetljivost na hladnoću, teškoće u pamćenju, slaba koncentracija, smanjena otpornost na infekcije.

    S obzirom na najčešći uzrok umora, terapija razgovorom i terapija vežbanjem spadaju među najbolje tretmane za olakšanje simptoma. Redovno aerobno vežbanje reguliše nivo serotonina (poznatog kao hormona sreće), povećava lučenje endorfina, hormona koji je zadužen za poboljšanje raspoloženja i energije, reguliše nivo dopamina, supstance za „nagrađivanje“ u mozgu, obnavlja nervne ćelije u mozgu, podstiče lučenje noradrenalina čime potencijalno poboljšava efikasnije suočavanje sa stresogenim situacijama, poboljšava pamćenje, pozitivno utiče na kvalitet sna, povećava samopouzdanje, društvenu aktivnost. Povećava se emocionalna stabilnost, smanjuje se depresija, povećava motivisanost. Postoji želja za radom i životom.

    Fizička aktivnost predstavlja najbezbedniji put do dobrog zdravlja tela i duha.

    Kao i za sve u životu važno je naći balans. Svi saveti su generalno suvišni ako ne slušamo sebe, svoj organizam, koji nam tako suptilno sugeriše svaki put kada mu nešto ne odgovara. Važno je ne ignorisati znake, jer ko nam može bolje pomoći od nas samih?

     

     

     Literatura:

    https://www.who.int/mental_health/evidence/en/promoting_mhh.pdf

    Scully DKremer JMeade MMGraham RDudgeon K (1998). Physical exercise and psychological well being: a critical review. Br J Sports Med. 32(2):111-20.

    Mammen GFaulkner G (2013). Physical activity and the prevention of depression: a systematic review of prospective studies. Am J Prev Med. 45(5):649-57. doi: 10.1016/j.amepre.2013.08.001.

     

    Foto: Flickr, Pixabay, Flickr, Pxhere

     

    Galerija: 
    Aleksandra Branković
    Lekar - savetnik za sportske povrede