Vežbanje je, bez sumnje, imperativ za zdrav život i prevenciju mnogih poremećaja i oboljenja. Međutim, za pojedince, može biti noćna mora jer u sklopu vežbanja iskuse migrenozne glavobolje koje ih vrlo često odvrate od prvobitnog cilja. Pored lišavanja sna i prisutnog stresa, trening visokog intenziteta, bez prethodnog zagrevanja može izazvati migrenozne glavobolje. Tokom migrenske glavobolje, krvni sudovi u glavi se šire i dovode do istezanja nervnih završetaka koji šalju signale bola. Još uvek nije jasno utvrđeno kako vežbanje dovodi do nastanka migrenskih glavobolja, ali je u najvećem broju slučajeva nagli početak vežbanja okidač. Nedavna istraživanja su pokazala da adekvatno zagrevanje, uz kontinuiranu aerobnu aktivnost, može zapravo pomoći ovim pojedincima da povećaju svoj kapacitet vežbanja bez povećanja učestalosti i trajanja migrenoznih napada.
Jedan od metoda za smanjenje učestalosti migrenskih glavobolja koje prate vežbanje je kontinuirano aerobno vežbanje u sklopu svakog treninga. Studija objavljena 2009. u časopisu koji se bavi bolovima u predelu lica i glave (Headache: The Journal of Head and Face Pain) objavila je podatke koji govore da osobe koje nisu utrenirane mogu povećati svoj kapacitet kroz kontinuirano aerobno vežbanje. Cilj ove studije bio je da se razvije i proceni program vežbi za poboljšanje maksimalne apsorpcije kiseonika ( VO2 max ) u netreniranih ispitanika sa migrenom bez njenog pogoršanja. Trening ispitanika podrazumevao je 15 minutno zagrevanje, zatim 20 minuta vežbanja visokog intenziteta i na kraju istezanje (hlađenje u trajanju od 5 minuta. Program aerobnih vežbi, zasnovan na vožnji sobnog bicikla, primenjivan je 3 puta nedeljno u period od 12 nedelja.
Tom prilikom praćene su vrednosti VO2 max, statusa glavobolja, neželjeni efekti i kvalitet života ispitanika. Dobijeni rezultati bili su statistički značajni: VO2 max je povećan sa 32,9 mL / kg / min na 36,2 mL / kg / min. Zabeležena su i značajna poboljšanja u statusu migrene (učestalosti napada, intenziteta simptoma i uzimanja leka). Tokom 12 nedelja vežbanja, jednom prilikom jedan pacijent je imao napad migrene, koji je počeo odmah nakon treninga. Nijedan drugi neželjeni efekti nije zabeležen. Zaključak studije je da je sagledani program vežbanja bio dobro tolerisan od strane pacijenata i poboljšao vrednost maksimalnog kapaciteta bez pogoršanja glavobolja.
Jedina mana na studije bio je njen relativno mali uzorak: samo 26 učesnika. Međutim, trenutno je u toku velika studija, sa 80 učesnika koja se sprovodi u Kalgariju, u Kanadi i ima za cilj da omogući bolje razumevanje efekata koje aerobne vežbe imaju na migrenu. Očekivani završetak studije je u drugoj polovini 2014. godine, kada se očekuju jasnije smernice o intenzitetu i trajanju vežbanja kao sastavnog dela terapije migrena.
Obeležje tretmana vežbanjem indukovane glavobolje je pravilno zagrevanje pre vežbanja, adekvatna higijena sna, dobra ishrana i hidratacija, a u krajnjem slučaju terapija lekovima. Zbog nedostatka velikih istraživanja na ovu temu, u narednom periodu biće objašnjeni mehanizmi nastanka, klasifikacija i lečenje ovih glavobolja.
Literatura korišćena u izradi teksta:
1: Lambert RW Jr, Burnet DL. Prevention of exercise induced migraine by quantitative warm-up. Headache. 1985 Sep;25(6):317-9.
2: Nadelson C. Sport and exercise-induced migraines. Curr Sports Med Rep. 2006 Feb;5(1):29-33.
