Enzimi su vrsta proteina koji učestvuju u različitim hemijskim reakcijama u telu. Oni mogu da ubrzaju hemijske reakcije, kako bi pomogli u brojnim biohemijskim procesima koji se odvijaju u organizmu. Enzimi se prirodno proizvode u telu i pomažu u različitim procesima, uključujući izgradnju mišića, uništavanje toksina, razlaganje hrane tokom varenja. Toplota, različite bolesti ili neadekvatni hemijski uslovi mogu oštetiti enzime i promeniti njihov oblik. Kada se to dogodi, enzim više ne funkcioniše. To utiče na procese u telu u kojima taj enzim normalno učestvuje. Tako dolazi do poremećaja u odvijanju određenih hemijskih reakcija.
Digestivni enzimi su ključni faktor u procesu varenja. Pravilno varenje podrazumeva da postoji adekvatno razlaganje hranljivih materija na jednostavnije sastojke. Nakon toga se vrši apsorpcija hranljivih materija iz creva u krv.
Šta su digestivni enzimi?
Digestivni enzimi su proteini koji se oslobađaju u digestivnom sistemu. Ovi enzimi pomažu da se ubrza razlaganje hrane u jednostavnije sastojke, koji se mogu lako apsorbovati i koje naše telo može da iskoristi.
Nedostatak digestivnih enzima može sprečiti da telo dobije esencijalne hranljive materije, što dovodi do raznih gastrointestinalnih problema, uključujući nadimanje, grčeve u stomaku i gasove.
Organizam luči različite enzime koji razgrađuju hranu. Najvažnije kategorije enzima su proteaze, lipaze i amilaze. Proteaze razlažu proteine na peptide i aminokiseline. Lipaze razlažu masti na masne kiseline i glicerol. Amilaze razlažu ugljene hidrate (npr. skrob na proste šećere).
Prirodni izvori digestivnih enzima
Voće, povrće i druga hrana sadrže digestivne enzime. Ako konzumirate ove namirnice, možete poboljšati varenje.
Med, posebno sirovi, ima amilazu i proteazu. Mango i banane imaju amilazu. Papaja ima vrstu proteaze koja se zove papain. Avokado ima lipazu. Kiseli kupus ili fermentisani kupus sakuplja digestivne enzime tokom procesa fermentacije.
Ako organizam ne proizvodi dovoljno digestivnih enzima, onda ne može pravilno da svari hranu. To može dovesti do pojave bolova u stomaku, dijareje i gasova.
Kada postoji nedostatak digestivnih enzima?
Brojni su uzroci koji mogu dovesti do nedostatka digestivnih enzima. Starenjem se usporavaju metabolički procesi, pa se usporava i produkcija digestivnih enzima. Pod dejstvom stresa dolazi do smanjenja nivoa digestivnih enzima. Pojedine bolesti mogu smanjiti produkciju digestivnih enzima, kao što su Kronova bolest, sindrom iritabilnog creva, pankreatitis, dijabetes. Takođe se to može desiti i posle operacije žučne kese. Kada se namirnice termički obrađuju, onda to smanjuje nivo digestivnih enzima u tim namirnicama.
Kada se preporučuje primena suplemenata digestivnih enzima?
U svim već navedenim stanjima često je potrebna suplementacija digestivnim enzimima. Naročito je to značajno u današnje vreme, zbog svakodnevnih stresova i čestog konzumiranja obrađene hrane.
Umerenost je prava mera i ključna za pravilno varenje. Idealno je rasporediti unos hrane na veći broj manjih porcija u toku dana. Tako ćete konzumirati umerene količine hrane tokom celog dana. Izbeći ćete prekomerno opterećenje digestivnog sistema. Vodite računa koje namirnice koristite i u kom obliku. Uvek je poželjan unos svežeg voća i povrća. Dovoljan unos vode, kao i čajeva i sveže ceđenih sokova je takođe značajan.
LITERATURA
- Layer P., Keller J. Lipase supplementation therapy: standards, alternatives, and perspectives. Pancreas. 2003.
- Heather A. Wiera and Robert J. Kuhnb. Pancreatic enzyme supplementation. Curr. Opin. Pediatr. 2011.
