You are here

Zdravlje

Kako roniti na dah?

Leto je stiglo, temperature skočile preko trideset, sunce raspalilo..... i gde drugo nego svi na vodu! Voda može biti bazen, jezero, reka ili more. Kada stignemo pored vode, obično se brčkamo u plićaku, kupamo do dubine gde možemo da stojimo, a nekada i plivamo. Plivanje je opšte poznato jedan od najzdravijih sportova zbog pravilnog i skladnog razvoja telesne građe, pravilnog držanja, kardiovaskularnog sistema, disanja, fleksibilnosti mišića.... Međutim, nekada, neki od nas se odluče i da probaju da zarone ispod površine..... Ovo je priča o svetu sa one strane površine vode...

23.7.2015

Znaci bolesti srca kod sportista

Fizička opterećenja predstavljaju u osnovi zdrav stimulus za unapređenje zdravlja, kada su pravilno dozirana. Međutim, kod osoba sa rizikom od poremećaja srčanog rada i onih sa postojanjem srčanog oboljenja, fizičko opterećenje može dovesti i do iznenadnog ozbiljnog srčanog oboljenja. U nekim, srećom retkim slučajevima, kod ovih osoba, može nastati zastoj srčanog rada. Uloga sportskog lekara je da spreči mogućnost da bavljenje sportom ugrozi sportisti zdravlje. Američka asocijacija za bolesti srca (AHA) i Američki koledž sportske medicine (ACSM) odredili su najčešće tegobe koje ukazuju na bolesti srca kod osoba koje se bave sportom. Pojava neke od ovih tegoba, ukazuje na rizik od postojanja srčanih oboljenja, koje povećavaju rizik od iznenadne srčane smrti pri bavljenju sportom. Osnovni zadatak sportske medicine je da otkrije osobe sa povećanim rizikom od neželjenog srčanog poremećaja povezanog sa bavljenjem sportom.

16.7.2015

Kako da rešite povredu zadnje lože (hamstring syndrome)?

Zadnja loža (hamstrings) predstavlja grupu mišića sa zadnje strane natkolenice. Mišići zadnje lože su: biceps femoris, semitendinosus, semimembranosus. Oni se gornjim krajem pripajaju na kvrgi sedalne kosti, koja pripada karlici (tuber ishiadicus). Donjim krajem se pripajaju na kostima potkolenice. Funkcija tih mišića je dvostruka, oni mogu biti fleksori potkolenice ili ekstenzori kuka. Povreda zadnje lože je prilično česta u sportovima sa eksplozivnim aktivnostima (sprinteri, trkači sa preponama, skakači u vis…), kao i u sportovima sa kratkim šprintevima (fudbal, tenis, američki fudbal). Osnovni uzrok ove povrede je nedovoljna fleksibilnost mišića zadnje lože. Povrede mišića zadje lože mogu biti: kontuzije mišića, istegnuća ili pucanja mišića.

9.7.2015

Bol iza kolena (sindrom popliteusa)

Mišić popliteus (m. popliteus) je mali mišić zadnje strane zgloba kolena. Povreda ovogmišića uzrokuje pojavu bola sa zadnje strane kolena. MIšić popliteus se pripaja gornjim krajem (tetivom) na spoljašnjem kondilu butne kosti (lateralni kondil femura), a donjim krajem na unutrašnjoj strain kosti potkolenice (tibija). Kontrakcija mišića popliteusa izaziva pokret pregibanja (fleksije) zgloba kolena sa istovremenom unutrašnjom rotacijom potkolenice.

25.6.2015

Kako se leči sportska povreda?

Rehabilitacija povrede koštano-mišićnog sistema kod sportiste predstavlja individualno napravljen program oporavka sa kratkoročnim i dugoročnim ciljevima. Generalni cilj programa rehabilitacije je kompletan oporavak kinetičkog lanca određenog pokreta i svih njegovih komponenti (kosti, mišići, zglobovi). Kratkoročni cilj je oporavak povređenog segmenta lokomotornog aparata (određeni zglob, mišić, tetiva) od povrede. Dugoročni cilj predstavlja korekciju svih nepravilnosti u kinetičkom lancu pokreta i prevenciju novog povređivanja. Razumevanje kinetičkog lanca kao funkcionalne celine mišića, kostiju, tetiva, ligamenata, zglobova i nervnog sistema ključno je za rehabilitaciju biomehaničkog zadatka pokreta. Vežbe koje su predviđene programom rehabilitacije treba da su dozirane tako da imaju postepenu progresiju u intenzitetu.

18.6.2015

Kako da izbegnete povrede na trčanju?

Kad se krene sa trčanjem posle perioda mirovanja ili neke druge sportske aktivnosti, javljaju se i određeni problemi. Različiti su uzroci nastanka povreda pri trčanju. Povrede mogu biti vezana za koleno, stopalo, potkolenicu ili kuk...

4.6.2015

Kako da sprečite sportsku povredu?

Ponavljani isti pokreti koji su specifični za određeni sport (zaveslaj u plivanju, šut u fudbalu, česte vežbe određene partije mišića u gym-u....), dovode do prekomernog opterećenja mekotkivnih struktura trenažnim opterećenjem (overuse injury). Ovo se javlja kao posledica često ponavljanih napornih pokreta na treningu (trening stres), ili jednog veoma intenzivnog opterećenja u okviru treninga (acute injury).

 

28.5.2015

Aerobni trening – trening zdravlja

Aerobni trening poboljšava funkciju srca kao pumpe, krvotok, prokrvljenost mišića, sposobnost korišćenja kiseonika, fnkciju pluća, imuni sistem, metabolizam šećera i masti u telu.

30.4.2015

Pobedite višak telesnih masti (body fat)

Stiglo je lepo vreme, jakne se skidaju, a uskoro se oblači i kupaći – iza nas je zima, a od zime nam je ostao višak telesnih masti... Skidanje viška kilograma predstavlja ozbiljan izazov. Dosta toga morate uraditi, odnosno promentiti u svom životu – kako bi ste stigli do željenog cilja. Brza rešenja i prečice ne postoje. Što je skidanje kilograma brže – to je nepravilnije! Postoji velika šansa da će nakon završene dijete doći do brzog vraćanja kilograma. Masne naslage u telu su višak masti – što je posledica višemesečnog unosa viškakalorija u prethodnim mesecima. Masne naslage su nagomilan višak energije koje naše telo prirodno skladišti u špajz (stomak, bokove...). Višak unete energije se ne može ukloniti iz tela – energija iz hrane se mora ili potrošiti ili se skladišti u masti!!!

16.4.2015

Stranice