Zdravlje

Veliki deo ljudske populacije na planeti pati od depresije, hroničnog umora, nesanice, anksioznosti, a nedostatak serotonina je okarakterisan kao jedan od uzroka. Serotonin je hormon odgovoran za osećanje opuštenosti i optimizma i kao takav igra važnu ulogu u velikom broju mentalnih oboljenja i mnogi lekovi ciljaju upravo njega u terapiji istih (različite grupe antidepresiva na primer). Postoje načini da se prirodnim putem povećaju vrednosti serotonina i na taj način preveniramo pojavu ove vrste poremećaja.

Jedan od najboljih načina da održimo imuni sistem jakim i tako preveniramo nastanak prehlada i infekcija svakako je zdrava ishrana, a ovo posebno dobija na značaju u prelaznim periodima godine kada je učestalost svih infekcija znatno veća. Stručnjaci kažu da pored pranja ruku i dovoljno sna, balansirana ishrana bogata voćem i povrćem može da pomogne u odbrani od infekcija izazvanih bakterijama, virusima, ali i prehlada, jer ova super hrana u sebi sadrži antiioksidanse – brojne vitamine i minerale koji postiču imuni sistem.

Akne predstavljaju zapaljensko stanje kože koje je danas verovatno najčešći zdravstveni problem tinejdžera. Karakterišu se pojavom bubuljica, crvenila kože, bolom i u pojedinim slučajevima rezultuju nastankom ožiljnih promena. Iako postoji tendencija opadanja prema tridesetim godinama života, prema podacima Medicinskog centra Univerziteta u Merilendu, ni starije generacije nisu pošteđene jer se akne mogu pojaviti u bilo kom životnom dobu, kao rezultat loše higijene, stresa, u sklopu drugih oboljenja ili terapije pojedinim lekovima, ali i kao posledica neadekvatne ishrane, pa zdrava ishrana, a naročito pojedine namirnice, mogu biti od koristi u sprečavanju nastanka odnosno u blažavanju simptoma kada se iste pojave.

Opšte je poznata činjenica da su voćni plodovi bogati vlaknima, antioksidansima i fitohemikalijama koji mogu da imaju korisne efekte po zdravlje. Zbog toga se povećanje potrošnje voća preporučuje za primarnu prevenciju mnogih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes tipa 2, iako epidemiološke studije generišu mešovite rezultate u pogledu rizika. Nedoslednost između ovih studija može se objasniti razlikama u vrstama voća koje se konzumira u različitim studijskim grupama , kao i razlikama u karakteristikama učesnika i metodu procene, dok analize nisu pokazale razliku prema polu i dizajnu studija.