Zdravlje

Pri pokretu savijanja stopala na gore (dorzifleksija stopala) može doći do pucanja vezivne pregrade retinakula što je često praćeno i zvučnim fenomenom. Prilikom pada npr. u skijanju preko vrhova skije, pri čemu dolazi do snažne dorzifleksije stopala nastaje kidanje retinakularne vezivne pregrade- sportista se žali na pojavu jakog bola koji je praćen pojavom otoka i podliva.

Aktivni stabilizator svoda stopala je mišić tibijalis posterior. Podrazumeva se da su velika opterećenja na tetivi ovog mišića pri sportskim aktivnostima, a posebno kod osoba sa spuštenim svodom stopala. To prekomerno naprezanje se manifestuje ili pojavom bola na njegovom gornjem delu na unutrašnjoj strani potkolenice, na pripoju na poleđini kosti potkolenice - tibija (trkačka potkolenica – shin splint) ili pojavom sindroma prenaprezanja u području donjeg dela mišića i njegove tetive. Može se manifestovati kao upala tetive mišića i njenog propoja za navikularnu kost kad se govori o tendinitisu m. tibialis posteriora.

Oduvek je među postulatima o zdravom načinu života pored adekvatne ishrane prisutna fizička aktivnost i to je činjenica koja se tokom godina stalno potvrđuje. Međutim i pored toga što znamo kakvu dobrobit imamo od vežbanja, postoji globalni problem koji fizičku neaktivnost danas svrstava u vodeće faktore rizika za nastanak masovnih nezaraznih bolesti (kardiovaskularnih, malignih bolesti i dijabetesa u prvom redu ), a ono što je posebno zabrinjavajuće jesu dokazi da je podjednako opasna kao pušenje i gojaznost.

Savremenom terminologijom rečeno, ljudski mozak predstavlja “centralni kompjuter” našeg organizma koji svoju funkciju obavlja svake sekunde zivotnog ciklusa pojedinca. Kao takav, oduvek je u žiži interesovanja različitih naučnih krugova ( neurohirurga, neurologa,psihijatara, psihologa..) koji se trude da pojasne nepoznanice vezane za njegovo funkcionisanje koje, uprkos razvijenoj tehnologiji, i dalje postoje.